Tačno poreklo tikvice nije utvrdjeno. Po nekima potiče iz Azije (Indije) a drugi govore da je poreklo tikvica iz Meksika i da su je u Evropu doneli Španski moreplovci. Tikvice su zahtevne, treba ih stalno zalivati i traže dosta svetlosti i toplote.
Kod tikvice se koristi mlad plod (variva, pečene, pohovane, salata, marinirana, kisela i sušena), a kod bele bundeve i muskatne tikve u punoj ili fiziološkoj zrelosti (pečene, kuvane ili za spravljanje kaša, naručito u dečijoj ishrani i kao jedna od osnovnih sirovina za spravljanje sokova, džemova, marmelada i sličnih proizvoda). Tikvica je male hranljive vrednosti.
Tikvice sadrže magnezijum koji ima važnu ulogu u prevenciji srčanog i moždanog udara a zajedno sa kalijumom pomaže u regulisanju krvnog pritiska. Od ostalih sastojaka tikvice sadrže vitamin A, C, kalijum, fosfor, kalcijum, gvoždje i biljna vlakna. Muskatna tikva je bogata beta karotenom. U semenu je visok sadržaj ulja, proteina i ugljenih hidrata.
