Badem spada u grupu koštunjavog voća. Blizak srodnik mu je šljiva, breskva, višnja. Badem sadrži dosta vitamina, minerala, vlakana i aminokiselina. Samo u 100 gr badema nalazi se: 60 odsto bakra, 50 odsto fosfora, 140 odsto dnevne preporučene količine mangana, 75 odsto magnezijuma, 51 odsto riboflavina (B2), takodje 100 gr badema donosi 131 odsto potrebne dnevne količine vitamina E.
Svakodnevno korišćenje badema u dnevnoj ishrani po nekim istraživanjima smanjuje rizik od srčanog udara od 30-45 odsto. Dodavanje badema uz obrok, isti usporava podizanje nivoa šećera u krvi. Badem smanjuje loš a popravlja dobar holesterol. Badem je takodje veoma bogat belančevinama u istoj jedinici mere sadrži gotovo dva puta više belančevina od jaja.
Lekovita svojstva badema su: sprečava nastanak kamena u žuči, smanjuje nivo lošeg holesterola, pomaže kod gorušice, štiti kod moždanog i srčanog udara, reguliše nivo šećera u krvi, izvor proteina, zdravih masti, vitamina i minerala, poboljšava moždane funkcije, poboljšava rad živčanog sistema, štiti od slobodnih radikala i potpomaže mršavljenju.
