Šljiva sa naše pijace…
Šljiva je otkrivena pre dve hiljade godina u područiju Kaspijskog jezera, ona spada u grupu koštunjavog voća, a neke od vrsta su:
Bistrica, Kalifornijska plava, Čačanska lepotica, Čačanska rana, Stenlej, Požegača, Moravka….Šljiva vrlo rano cveta i osetljiva je na prolećne mrazeve.
Zato je vrlo važan odabir terena na kojem ćete saditi i da to bude uvek južna strana. Šljiva od vitamina ima najviše C i E, betakarotena i folne kiseline. Vitamin C važan je jer pomaže boljoj apsorpciji gvožđa u organizmu.
Takođe, ovaj vitamin pomaže i u smanjivanju rizika od srčanih bolesti, šloga, kao i nekih vrsta kancera. Kada je reč o mineralima, bogata je sa kalijumom, fosforom, magnezijumom, natrijumom.
Suva šljiva u odnosu na drugo suvo voće ima dvostruko veću antioksidansnu moć. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju veći laksativni efekat u odnosu na sveže šljive.
Od šljive se pravi i alkoholno piće „Šljivovica“ koja je opšte poznata svuda u svetu. Takodje rakiju šljivovicu neki koriste i kao lek za stavljanje obloga kod prehlade i visoke temperature. Od šljive se prave i marmalade, džemov, sokovi…
