Izuzetan dobar geografski položaj, umerena klima osnovni su preduslovi za dobar rod višnje na Balkanu. Izuzetno slatkasto-kiselkasta, mesnata i sa izrazitom tamno-crvenom bojom, to je višnja koja se gaji u ovom krajevima.
Koštica zauzima manji deo višnje a jestivi deo ploda skoro 85 %. Prvi put se pojavila u Turskoj i Grčkoj a danas se uzgaja širom sveta.
Višnja je otporna voćna vrsta, kako na izazivače bolesti i štetočine, tako i na niske temperature. Dobro i redovno radja. Najbolje je ako odabrane sorte višanja kalemimo na *oblačinsku višnju. Višnja u plodu sadrži zavidne količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina C, B1, B2, PP i karotena.
Antocijani i drugi biljni pigmenti, koji daju tamno-crvenu boju višnjama, svojim antioksidansnim dejstvom štite ćelije od mutacija i smanjuju rizik od pojave malignih bolesti. Smanjuje rizik od infarkta, pomaže kod reumatskih bolesti , jača krvne sudove…
Plodovi višnje mogu da zamene i najpopularniji lek Aspirin. Jedna šoljica svežih Višanja ujutru reguliše krvni pritisak, ublažava bolove u glavi i mišićima, a pomaže i kod povišene temperature.
Višanja se koristi za spravljanje sokova, džemova, kompota, slatko od višanja ili se u smrznutom stanju čuva za pravljenje raznih poslastica, kremova, sirupa, sladoleda…Od višnje se pravi i rakija Višnjevača.
*Oblačinska višnja je sorta višnje sa nedefinisanim poreklom. Naziv podrazumeva da potiče iz sela Oblačine i okoline, gde se nalazi velika i vrlo heterogena populacija ove višnje.
