Smatra se da trešnja vodi poreklo iz stare Grčke, danas je rasprostranjena u celom svetu počev od Evrope, Azije pa sve do Južne Amerike. Rane majske sorte trešanja su najpogodnije za podneblje balkana, one se ne prskaju insekticidima i plodovi ovih sorti nikad nisu crvljivi. Plodovi trešnje su žuti ili crveni sa specifičnim slatkastim ukusom. Trešnja sadrži veliku količinu vitamina C, cinka, folnu kiselinu, kalcijum, gvoždje i biljne pigmente (antocijanidine) koji su srž trešnje.
Trešnje stvaraju otpornost organizma, dobra je za srce, kosti, krv. Pomaže sprečavanju bora i nastanak celulita. Dobra je i protiv reume i grčeva u mišićima, smanjuje nivo mokraćne kiseline, leči upale i olakšava bolove od artritisa. Trešnja izbacuje vodu iz organizma na taj način pomaže srcu i aktiviraju jetru i bubrege. Šoljica trešanja je višestruko delotvornija od običnog aspirina. Trešnju je najbolje koristiti sirovu. Termički obradjena trešnja gubi slatkoću, aromu i boju. Treba je držati u frižideru i to najviše dva do tri dana.
