Nešto zanimljivo! Zdravlje sa povrćem na vašoj trpezi. Na zdrav i prirodan način obogatite vaš obrok sa dosta vitamina. Zdrav dan želi vam, Moje Ukusno….
TIKVICE
Tačno poreklo tikvice nije utvrdjeno. Po nekima potiče iz Azije (Indije) a drugi govore da je poreklo tikvica iz Meksika i da su je u Evropu doneli Španski moreplovci. Tikvice su zahtevne, treba ih stalno zalivati i traže dosta svetlosti i toplote.
Kod tikvice se koristi mlad plod (variva, pečene, pohovane, salata, marinirana, kisela i sušena), a kod bele bundeve i muskatne tikve u punoj ili fiziološkoj zrelosti (pečene, kuvane ili za spravljanje kaša, naručito u dečijoj ishrani i kao jedna od osnovnih sirovina za spravljanje sokova, džemova, marmelada i sličnih proizvoda). Tikvica je male hranljive vrednosti.
Tikvice sadrže magnezijum koji ima važnu ulogu u prevenciji srčanog i moždanog udara a zajedno sa kalijumom pomaže u regulisanju krvnog pritiska. Od ostalih sastojaka tikvice sadrže vitamin A, C, kalijum, fosfor, kalcijum, gvoždje i biljna vlakna. Muskatna tikva je bogata beta karotenom. U semenu je visok sadržaj ulja, proteina i ugljenih hidrata.
BELI LUK
Beli luk je veoma stara kulturna biljka. Egipćani, Kinezi i drugi narodi gajili su beli luk više vekova pre naše ere kao hranljivu, začinsku i lekovitu biljku. Beli luk u to vreme bio je cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti, pre svega, upotrebljavan je u slučajevima velikog broja bolesti: za poboljšanje apetita, lošeg varenja, mršavosti i opšte slabosti, kašlja, kožnih, bolesti, reumatizma…
Beli luk ima vrlo slab, gotovo neprimetan miris, sve dok se ne počne rezati, lomiti, kidati ili tucati, odmah počinje da otpušta karakterističan ljut miris. Beli luk je bogat proteinima, vitaminom C, beta karotenom, mineralnim materijama, posebno kalijuma, kalcijuma i specifičnim sumpornim eteričnim uljem-alicin, antibiotik, visokog delovanja na bakterije, gljive i neke viruse. Za razliku od modernih antibiotika, bakterije ne razvijaju rezistenciju na beli luk. Luis Paster je u laboratorijskim uslovima potvrdio da beli luk ubija bakterije.
Kao lek se koristi za dezinfekciju rana i protiv prehlada, beli luk je antioksidant a najčešća primena je za snižavanje holesterola i šećera. Koristi se i kod obolele prostate, reumatskih oboljenja a veoma je značajan protiv crevnih parazita.
KRASTAVAC
Predpostavlja se da krastavac potiče iz severne Azije. Krastavac je osvežavajuća salata koja ima veoma malu energetsku vrednost. Seme krastavca je bogato uljem. Krastavac sadrži vitamin C, provitamin A i biotin, magnezijum, kalijum…
Krastavci se jedu najbolje sirovi i ne sole se, jer sa solju gube svoja lekovita svojstva (eliminiše višak tečnosti, upala kože, svrab, kod lečenja mokraćnih kanala, čišćenje krvi…).
Krstavac je namirnica koja se preporučuje svima koji imaju tegobe izazvane niskim krvnih pritiskom i takodje osobama sa visokim krvnim pritiskom, jer je krastavac odličan diuretik i na prirodan način dovodi do regulacije. Krastavac nikada ne guliti (pod uslovom da ste ga Vi gajili) jer se u kori nalazi dosta vitamina C.
U nepovoljnim uslovima proizvodnje, dosta padavina, visoke temperature, kod nekih sorti javlja se gorak ukus.
KELJ
Kelj se najviše uzgaja u Aziji, Evropi i Americi. To je glavičasto lisnato povrće i najviše podseća na kupus. Kelj sadrži izuzetno malo kalorija, bogat je vitaminima A, B, C i K kompleksa, ima dosta gvoždja, luteina i biljnih vlakana, kalcijuma na pretek, kalijuma i beta karotena, mangana i magnezijuma. Tamniji kelj sadrži više beta karotena tj. provitamina A.
Prilikom kupovine treba uzimati teži i tamniji kelj ako su glavice lakše to je signal da je isti izgubio dosta tečnosti i da dugo stoji na tezgi, ne kupujte polovine kelja i ne držite ga više od dva dana u frižideru, postaje gorak. Savetuje se da ga konzumiraju osobe sa slabom pokretljivošću creva i osobe sa visokim krvnim pritiskom, dvostruko smanjuje rizik od katarakte, dobar je protiv virusnih infekcija, zbog visokog procenta kalcijuma izuzetno je dobar za zdravlje kostiju a i pored kuvanja na kraju sadrži i dalje dosta vitamina C koji sprečava delovanje slobodnih radikala koji utiču na pojavu različitih oblika tumora, pomaže bržem zarastanju rana i očuvanju pluća. Kelj snižava holesterol u krvi, potpomaže varenju, smanjuje opstipaciju i snižava količinu šećera u krvi, podiže imunitet.
Važno za Kelj!!! Treba da ga izbegavaju osobe sa bolesnim bubrezima i osobe sa poremećajem rada štitne žlezde, sve zbog Goitrogena koji se kuvanjem uništava ali ipak ga ostaje u odredjenoj količini koja predstavlja problem gore navedenim osobama. Preveliko unošenje kelja stvara Hipotireozu stanje kada štitnjača ne proizvodi dovoljno hormona iste.
PAPRIKA
Porekli paprike potiče iz Centralne i Južne Amerke. Početkom 16. veka španski moreplovci je donose u Evropu, a danas je rasprostranjena u celom svetu. Najviše se proizvodi u Madjarskoj i Turskoj a Španci i Italijani je obožavaju.
Bogata je vitaminom C, beta karotenom, provitaminom A i vitaminima P, B1 i B2. Lepotu boje ploda daju joj karotinoidi od kojih kapsantin i kapsorubin. Paprika se koristi u ishrani u svežem stanju, kao mlevena, začinska paprika, konzervirana… Plod se koristi i za dobijanje vitamina C, eteričnog ulja i kapsaicina.
Paprika nema veliku energetsku vrednost pa je dobra za dijetalnu ishranu i kao dodatak ishrani za jačanje imuniteta. Količina vode koju sadrži je oko 89 odsto, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina. Kapsaicin je specifična materija koja daje ljutinu plodu. U zavisnosti koliko ga ima, papriku delimo na slatke i ljute sorte.
Za kapsaicin se odavno zna da ima lekovitu moć jer predstavlja savršeni antiseptik. Paprika se preporučuje kod oboljenja krvnih sudova za povećanje viskoziteta krvi i olakšanja rada srca, za poboljšanje apetita, povećanje imuniteta organizma, zatim protiv reumatskih oboljenja jer kapsaicin podstiče cirkulaciju krvi. Preporučuje se pri nedostatku vitamina u organizmu, kao predohrana protiv gripa, paradentoze i za poboljšanje vida.
PARADAJZ
Paradajz potiče iz Južne Amerike iz oblasti Anda. Veruje se da je španski istraživač Kortez prvi doneo male crvene plodove paradajza u Evropu 1521. godine i ako se predpostavlja da je paradajz prvi otkrio Kristifor Kolumbo 1493. godine.
Paradajz sadrži malo kalorija, a mnogo minerala i vitamina. Obiluje kalijumom i vitaminima A, E i C, pa se preporučuje u svakodnevnoj ishrani. Plod paradajza je zelene boje a kad sazri dobija lepu crvenu boju.
Paradajz koristimo na bezbroj načina, uključujući, naravno, sok od paradajza i kečap, ali može još da se suši, kiseli, ljušti, flašira, konzervira, zaleđuje a koristi se i kao varivo. Paradajz obogaćuje organizam mineralima i posebno reguliše sadržaj kalijuma, utiče na viskozitet krvi, snižava krvni pritisak, svež sok ublažava upalu kože, pomaže zarastanju rana. Paradajz pripada biljkama sa visokim antioksidativnim svojstvima i zato je preventiva protiv kancerogenih oboljenja. Francuzi su ga zvali „jabuka ljubavi“, Talijani „zlatna jabuka“, a Nemci „rajska jabuka“.
