Za Uskrs,
najveći hrišćanski praznik, vezan je običaj farbanja jaja i darivanja istih. U nekim zemljama ovaj praznik prate i vrlo zanimljivi običaji, poput polivanja vodom ili simboličnog “prašenja tura”.
Za najveći hrišćanski praznik Uskrs vezani su izuzetno lepi običaji a posebno farbanje i darivanje jaja. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života a uskršnje crveno jaje, znači radost za one koji ga daruju te one koji ga primaju. Domaćice u Rusiji unapred pripremaju uskršnju trpezu uz obavezni simbol “Kulič”-uskršnji kolač od testa i jaja, osveštan na Veliku subotu.
Osveštana je i “Pasha”, posebno jelo od mladog sira, pavlake i jaja u obliku piramide ukrašene ušećerenim voćem koje prema običajima predstavlja simbol groba Gospodnjeg. “Pasha” je i simbol pune kuće a istim se služe i gosti, kao znak dobrodošlice.
U Grčkoj,
Uskrs ne može da prodje bez crvenih jaja, uskršnje supe od jagnjećih iznutrica “Magiritse”, slatkog kolača “Curekija” i jela od jagnjećeg mesa “Kokoreci”. Jagnjeća supa i jaja se jedu obično u nedelju ujutru posle ponoćne službe. U nedelju ujutru običaj je i da se na ražnju peče jagnje a ljudi tokom višečasovnog pečenja, meze i piju “uzo”.
Jaja farbaju u crvenu boju a prvo ofarbano jaje stavljaju pored ikone u kući. Jedan od običaja koji se obeležava na ostrvu Krf je i bacanje “Botidesa”-keramičkih posuda napunjenih vodom sa prozora kuće na ulicu dok se u područijima prema Bugarskoj održava tradicionalna “borba jajima”.
U samoj Bugarskoj tradicionalno mesto na uskršnjoj trpezi zauzima “Kozunjak”-Domaća štrudla i jaja ofarbana u crveno. Jaja se umotavaju u zeleni stoljnjak i nose se u crkvu na osveštavanje. U samoj Bugarskoj su popularne i uskršnje figure od čokolade i šećera u obliku zeca. Na Veliki Četvrtak se farba prvo jaje i priprema testo za uskršnje hlebove koji imaju mnogo imena u Bugarskoj-Uskršnji Kravaj, Bogova pita, Košara, Harman, Kvasnik, Jajčenik, Pletenica ili Kukla (lutka).
Bugarke pripremaju Uskršnji hleb sa crvenim jajem u sredini koje se poklanja prvom gostu koji poseti ukućane. U nedelju Bugari idu u crkvu na svetu liturgiju i vraćaju se kućama sa svećom u ruci. U Bugarskoj je takodje običaj da se za Uskrs nosi nova odeća koja simbolizuje vaskrsenje i radjanje novog života na proleće.
U Italiji
se tradicionalno jede posebna Uskršnja torta “Di Pasketa”, slani kolač sa kuvanim jajima i spanaćem a u Švajcarskoj se poklanja uskršnja golubica- “Paloma di Paskva”, kolač sa sušenim voćem.
Deca zauzimaju posebno mesto tokom proslave Uskrsa. U Nemačkoj se za najmladje u baštama skrivaju korpe s jajima i čokoladnim figuricama u Francuskoj deca stoje u krugu i u vazduh bacaju i hvataju šarena jaja dok u Americi skrivaju jaja u kući, dvorištu ili vrtu a potom ih traže, uverena da ih je preko noći sakrio Uskršnji zeka, ostavljajući slatkiše i druge poklone.
U mnogim zemljama ovaj praznik prate i veoma neobični običaji. U nekim delovima Poljske za Uskrs se ljudi polivaju vodom u Madjarskoj se prskaju čak i parfemima dok se u Finskoj udaraju svežim brezovim grančicama. U Holandiji je običaj da se dečacima simbolično “ispraši tur” jer se tako isteruje lose ponašanje. Ovaj običaj imaju i Škoti, kod njih postoji i izreka “Istučen kao na Uskrs”.
