Latest Posts

  • Krompir sa naše pijace

    Krompir vodi poreklom iz Južne Amerike sa Anda. U Evropu ga donose Španci sredinom 16. veka. U Vojvodinu je prenesen 1759. godine a u Srbiju ga 1782. godine donose kaludjeri iz Srema, 1786. godine krompir iz Rusije stiže u Crnu Goru. Krompir sadrži vitamin C, B1 i B3 , magneziju, fosfat i kalijum. Utiče na […]

  • Pasulj iz naše bašte

    Pasulj vodi poreklom iz Južne Amerike a u Evropi se prvi put spominje davne 1542.godine. Isti je hrana visoke energetske vrednosti te u sebi sadrži: Aminokiseline, belančevine, biljna vlakna, biljne masti, biljne hormone, vitamin B1, B2, E, PP, gvožđe, glukozu, kalijum, kalcijum, lecithin, magnezijum, mineralne soli, pectin, protein, ugljene hidrate, fitoestrogene, folnu kiselinu, fosfor, celulozu, […]

  • Tikvice iz naše bašte

    Tačno poreklo tikvice nije utvrdjeno. Po nekima potiče iz Azije (Indije) a drugi govore da je poreklo tikvica iz Meksika i da su je u Evropu doneli Španski moreplovci. Tikvice su zahtevne, treba ih stalno zalivati i traže dosta svetlosti i toplote. Kod tikvice se koristi mlad plod (variva, pečene, pohovane, salata, marinirana, kisela i […]

  • Jabuka iz naše bašte

    Grci i Rimljani su bili poznati po uzgajanju jabuka. Oni su u svoje vreme stvorili mnoštvo raznih sorti koje su posle prenosili po Azji i dalje. Sama jabuka vuče korene iz Evrope gde je rasla kao divlje drvo. Jabuka može biti zelene, žute i crvene boje, kisela i slatka, divlja i pitoma. Pitome jabuke se […]

  • Kruška iz naše bašte

    Kruška raste u umerenim predelima Evrope, Afrike i Azije. U zavisnosti od vrste kruške boja ploda može biti žuta, braon, crvena i zelena. Najveći proizvodjači kruške su Kina, Italija, SAD, Španija… Kruška daje osećaj sitosti, preventivno deluje na bolesti srca i krvnih sudova jer snižava nivo štetnog holesterola i pomaže pri apsorciji žučnih kiselina. Zbog […]

  • Beli luk iz naše bašte

    Beli luk je veoma stara kulturna biljka. Egipćani, Kinezi  i drugi narodi gajili su beli luk više vekova pre naše ere kao hranljivu, začinsku i lekovitu biljku. Beli luk u to vreme bio je cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti, pre svega, upotrebljavan je u slučajevima velikog broja bolesti: za poboljšanje apetita, lošeg varenja, mršavosti i opšte slabosti, kašlja, kožnih, bolesti, reumatizma… […]

  • Suve kajsije iz naše bašte

    Suve kajsije su izuzetno bogate vitaminima, mineralima, vlaknima, belančevinama i šećerom. Sadrže još magnezijum, kalcijum, bakar, fosfor, gvoždje te kalijum koji je dobar za malokrvne osobe te osobe koje provode dosta vremena u radu na teškim poslovima. Suve kajsije su bitne i kao prevencija protiv raka debelog creva, odlične su za kosu, kožu i oči. […]

  • Krastavci iz naše bašte

    Predpostavlja se da  krastavac potiče iz severne Azije. Krastavac je osvežavajuća salata  koja ima veoma malu energetsku vrednost. Seme krastavca je bogato uljem. Krastavac  sadrži vitamin C, provitamin A i biotin, magnezijum, kalijum… Krastavci se jedu najbolje sirovi i ne sole se, jer sa solju gube svoja lekovita svojstva (eliminiše višak tečnosti, upala kože, svrab, kod […]

  • Trešnje iz naše bašte

    Smatra se da trešnja vodi poreklo iz stare Grčke, danas je rasprostranjena u celom svetu počev od Evrope, Azije pa sve do Južne Amerike. Rane majske sorte trešanja su najpogodnije za podneblje balkana, one se ne prskaju insekticidima i plodovi ovih sorti nikad nisu crvljivi. Plodovi trešnje su žuti ili crveni sa specifičnim slatkastim ukusom. Trešnja […]