Krompir vodi poreklom iz Južne Amerike sa Anda. U Evropu ga donose Španci sredinom 16. veka. U Vojvodinu je prenesen 1759. godine a u Srbiju ga 1782. godine donose kaludjeri iz Srema, 1786. godine krompir iz Rusije stiže u Crnu Goru. Krompir sadrži vitamin C, B1 i B3 , magneziju, fosfat i kalijum. Utiče na […]
Pasulj vodi poreklom iz Južne Amerike a u Evropi se prvi put spominje davne 1542.godine. Isti je hrana visoke energetske vrednosti te u sebi sadrži: Aminokiseline, belančevine, biljna vlakna, biljne masti, biljne hormone, vitamin B1, B2, E, PP, gvožđe, glukozu, kalijum, kalcijum, lecithin, magnezijum, mineralne soli, pectin, protein, ugljene hidrate, fitoestrogene, folnu kiselinu, fosfor, celulozu, […]
Tačno poreklo tikvice nije utvrdjeno. Po nekima potiče iz Azije (Indije) a drugi govore da je poreklo tikvica iz Meksika i da su je u Evropu doneli Španski moreplovci. Tikvice su zahtevne, treba ih stalno zalivati i traže dosta svetlosti i toplote. Kod tikvice se koristi mlad plod (variva, pečene, pohovane, salata, marinirana, kisela i […]
Grci i Rimljani su bili poznati po uzgajanju jabuka. Oni su u svoje vreme stvorili mnoštvo raznih sorti koje su posle prenosili po Azji i dalje. Sama jabuka vuče korene iz Evrope gde je rasla kao divlje drvo. Jabuka može biti zelene, žute i crvene boje, kisela i slatka, divlja i pitoma. Pitome jabuke se […]
Kruška raste u umerenim predelima Evrope, Afrike i Azije. U zavisnosti od vrste kruške boja ploda može biti žuta, braon, crvena i zelena. Najveći proizvodjači kruške su Kina, Italija, SAD, Španija… Kruška daje osećaj sitosti, preventivno deluje na bolesti srca i krvnih sudova jer snižava nivo štetnog holesterola i pomaže pri apsorciji žučnih kiselina. Zbog […]
Beli luk je veoma stara kulturna biljka. Egipćani, Kinezi i drugi narodi gajili su beli luk više vekova pre naše ere kao hranljivu, začinsku i lekovitu biljku. Beli luk u to vreme bio je cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti, pre svega, upotrebljavan je u slučajevima velikog broja bolesti: za poboljšanje apetita, lošeg varenja, mršavosti i opšte slabosti, kašlja, kožnih, bolesti, reumatizma… […]
Jagoda pripada porodici ruža. Početkom ranog proleća dolazi prve jagode. Zapis o jagodama pojavljuju se davne 1454. godine. Jagode uspevaju kao šumsko i kao baštensko voće najviše im odgovara umerena klima. Šumske jagode imaju sitnije plodove od baštenskih ali su ukusnije i sladje. Jedna šoljica šumskih jagoda je dovoljna da podmiri dnevnu dozu čoveka za […]
Predpostavlja se da krastavac potiče iz severne Azije. Krastavac je osvežavajuća salata koja ima veoma malu energetsku vrednost. Seme krastavca je bogato uljem. Krastavac sadrži vitamin C, provitamin A i biotin, magnezijum, kalijum… Krastavci se jedu najbolje sirovi i ne sole se, jer sa solju gube svoja lekovita svojstva (eliminiše višak tečnosti, upala kože, svrab, kod […]
Kelj se najviše uzgaja u Aziji, Evropi i Americi. To je glavičasto lisnato povrće i najviše podseća na kupus. Kelj sadrži izuzetno malo kalorija, bogat je vitaminima A, B, C i K kompleksa, ima dosta gvoždja, luteina i biljnih vlakana, kalcijuma na pretek, kalijuma i beta karotena, mangana i magnezijuma. Tamniji kelj sadrži više beta […]
Smatra se da trešnja vodi poreklo iz stare Grčke, danas je rasprostranjena u celom svetu počev od Evrope, Azije pa sve do Južne Amerike. Rane majske sorte trešanja su najpogodnije za podneblje balkana, one se ne prskaju insekticidima i plodovi ovih sorti nikad nisu crvljivi. Plodovi trešnje su žuti ili crveni sa specifičnim slatkastim ukusom. Trešnja […]
Malina je višegodišnji žbun sa cvetovima bele boje, izuzetnog ukusa, mirisa i sa fantastičnim lekovitim svojstvima. Malina se koristi u ishrani kao svež plod, sušeno voće, za spravljanje džema i pekmeza, soka, sirupa i kao smrznuto voće. Malina je puna vitamina C, B, E, elaginska kiselina koja se nalazi u malinama umanjuje šansu za dobijanje srčanog […]
Paradajz potiče iz Južne Amerike iz oblasti Anda. Veruje se da je španski istraživač Kortez prvi doneo male crvene plodove paradajza u Evropu 1521. godine i ako se predpostavlja da je paradajz prvi otkrio Kristifor Kolumbo 1493. godine. Paradajz sadrži malo kalorija, a mnogo minerala i vitamina. Obiluje kalijumom i vitaminima A, E i C, pa […]
