Porekli paprike potiče iz Centralne i Južne Amerke. Početkom 16. veka španski moreplovci je donose u Evropu, a danas je rasprostranjena u celom svetu. Najviše se proizvodi u Madjarskoj i Turskoj a Španci i Italijani je obožavaju.
Bogata je vitaminom C, beta karotenom, provitaminom A i vitaminima P, B1 i B2. Lepotu boje ploda daju joj karotinoidi od kojih kapsantin i kapsorubin. Paprika se koristi u ishrani u svežem stanju, kao mlevena, začinska paprika, konzervirana… Plod se koristi i za dobijanje vitamina C, eteričnog ulja i kapsaicina.
Paprika nema veliku energetsku vrednost pa je dobra za dijetalnu ishranu i kao dodatak ishrani za jačanje imuniteta. Količina vode koju sadrži je oko 89 odsto, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina. Kapsaicin je specifična materija koja daje ljutinu plodu. U zavisnosti koliko ga ima, papriku delimo na slatke i ljute sorte.
Za kapsaicin se odavno zna da ima lekovitu moć jer predstavlja savršeni antiseptik. Paprika se preporučuje kod oboljenja krvnih sudova za povećanje viskoziteta krvi i olakšanja rada srca, za poboljšanje apetita, povećanje imuniteta organizma, zatim protiv reumatskih oboljenja jer kapsaicin podstiče cirkulaciju krvi. Preporučuje se pri nedostatku vitamina u organizmu, kao predohrana protiv gripa, paradentoze i za poboljšanje vida.
