Paradajz potiče iz Južne Amerike iz oblasti Anda. Veruje se da je španski istraživač Kortez prvi doneo male crvene plodove paradajza u Evropu 1521. godine i ako se predpostavlja da je paradajz prvi otkrio Kristifor Kolumbo 1493. godine.
Paradajz sadrži malo kalorija, a mnogo minerala i vitamina. Obiluje kalijumom i vitaminima A, E i C, pa se preporučuje u svakodnevnoj ishrani. Plod paradajza je zelene boje a kad sazri dobija lepu crvenu boju.
Paradajz koristimo na bezbroj načina, uključujući, naravno, sok od paradajza i kečap, ali može još da se suši, kiseli, ljušti, flašira, konzervira, zaleđuje a koristi se i kao varivo. Paradajz obogaćuje organizam mineralima i posebno reguliše sadržaj kalijuma, utiče na viskozitet krvi, snižava krvni pritisak, svež sok ublažava upalu kože, pomaže zarastanju rana. Paradajz pripada biljkama sa visokim antioksidativnim svojstvima i zato je preventiva protiv kancerogenih oboljenja. Francuzi su ga zvali „jabuka ljubavi“, Talijani „zlatna jabuka“, a Nemci „rajska jabuka“.
