Krompir vodi poreklom iz Južne Amerike sa Anda. U Evropu ga donose Španci sredinom 16. veka. U Vojvodinu je prenesen 1759. godine a u Srbiju ga 1782. godine donose kaludjeri iz Srema, 1786. godine krompir iz Rusije stiže u Crnu Goru.
Krompir sadrži vitamin C, B1 i B3 , magneziju, fosfat i kalijum. Utiče na jačanje imunološkog sistema, poboljšava koncetraciju i čini kožu zategnutijom. Krompir sadrži dosta belančevina koje se zajedno sa vitaminom C i skrobom nalaze na površinskom delu.
Krompir smatraju ne zdravom hranom i ako to nije tačno, razlog takvom razmišljnju leži u činjenici da krompir koji mi najviše volimo da jedemo (pomfrit) je stvarno ne zdrav zato što ga na loš način pripremamo u vrelom i dubokom ulju (masti) koje, sve ono dobro u krompiru uništi.
Krompir se koristi u ishrani pripremljen na različite načine, kao obloga za snižavanje temperature, dobra je dijetalna hrana kod probavnih smetnji i veoma je pogodan za ishranu kod oboljenja želuca.