Beli luk
je veoma stara kulturna biljka. Egipćani, Kinezi i drugi narodi gajili su beli luk više vekova pre naše ere kao hranljivu, začinsku i lekovitu biljku. Beli luk u to vreme bio je cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti, pre svega, upotrebljavan je u slučajevima velikog broja bolesti: za poboljšanje apetita, lošeg varenja, mršavosti i opšte slabosti, kašlja, kožnih, bolesti, reumatizma…
Beli luk ima vrlo slab, gotovo neprimetan miris, sve dok se ne počne rezati, lomiti, kidati ili tucati, odmah počinje da otpušta karakterističan ljut miris. Beli luk je bogat proteinima, vitaminom C, beta karotenom, mineralnim materijama, posebno kalijuma, kalcijuma i specifičnim sumpornim eteričnim uljem-alicin, antibiotik, visokog delovanja na bakterije, gljive i neke viruse. Za razliku od modernih antibiotika, bakterije ne razvijaju rezistenciju na beli luk. Luis Paster je u laboratorijskim uslovima potvrdio da beli luk ubija bakterije.
Kao lek se koristi za dezinfekciju rana i protiv prehlada, beli luk je antioksidant a najčešća primena je za snižavanje holesterola i šećera. Koristi se i kod obolele prostate, reumatskih oboljenja a veoma je značajan protiv crevnih parazita.
