1 baner kontakt iz 595x78 - Kuhinja Francuske

Francuska gastronomija i lokalni specijaliteti

Lakše je vremenski odrediti nastanak reči “gastronomija” nego početak istoimene aktivnosti. Ovu reč je prvi put upotrebio 1801. godine danas zaboravljeni autor, Žozef Beršu. Ona se od tada koristi za ono što se naziva “umeće spravljanja dobrog jela”. Ali ljudi koji su izmislili kuvanje pre poljoprivredei stočarstva svakako nisu čekali taj datum da bi se bliže pozabavili onim što su jeli. No, pojava ove reči na samom početku XIX veka nije bila slučajna : sve veći broj ljudi u Francuskoj je tada već postajao svestan originalnosti jednog takvog nasleđa.

Dugogodišnji ugled

Od sredine 17. veka, plemići i njihovi kuvari počeli su da uvode u Francuskoj nove ukuse i načine ponašanja za stolom. Bili su jedini u Evropi koji su se tako jasno opredelili da sistematski istražuju novine na tom polju. Njihova posebnost je vrlo brzo postala produktivna. Istoričari su iznenađeni koliko ima različitih izvora koji na sličan način svedoče o ovoj francuskoj originalnoj karakteristici. Knjige recepata pišu o značajnim izmenama u načinu pripremanja jela. Nekoliko udžbenika o lepom ponašanju svedoče o dubokim promenama koje su nastale u manirima za stolom.

Najzad, zahvaljujući književnim svedočenjima, memoarima ili putopisima, može da se zaključi da su Francuzi koji su pripadali privilegovanim slojevima društva za manje od pedeset godina, od 1650. do 1700., postali čvrsto ubeđeni da je njihov način ishrane iznad onog kod ostalih evropskih naroda. Da to nije tek samo žalosni dokaz šovinizma potvrđuje i to što je veliki broj drugih svedočenja koja su napisali stranci putujući po Francuskoj potvrdio da ovi rado priznaju francusku superiornost na tom polju.

Jedan vek kasnije, u 19. stoleću, iz pisanih izvora se vidi da francuska revolucija nije promenila mnogo toga po pitanju gastronomije, naprotiv. Sve veći broj Francuza je tada bio još više ubeđen u svoju natprosečnost za stolom. Strani posetioci su, sa svoje strane, i dalje bili spremni da priznaju da izuzetno uživaju u francuskim jelima. Broj stranaca se u međuvremenu znatno uvećao, jer je zbog vojnih poraza francuske armije veliki broj evropskih vojnika dolazio u Francusku u svojstvu pobednika. Oni su redovno uživali u čarima francuske kuhinje koju su zatim bezrezervno hvalili. Naročito su cenili jela koja su se servirala u prvim velikim restoranima.

Veliki restorani ! Ovaj francuski izum s kraja 18. uzimao je zalet u 19. veku.

Dolazio je tamo novi sloj mušterija koje su otkrivale luksuzna jela koja su do tada bila rezervisana za privatne stolove privilegovanih bogataša. U isto vreme, reči kao što su gastronomija i gastronom doprinosile su slavi umeća i profesije, između ostalog zahvaljujući autorima kao što su Grimo de la Renijer i Brija- Savaren.

U početku, gastronomija nije ništa drugo do upravo prenošenje, u 19. veku, na sve više ljudi, jedne vrste umeća uživanja za stolom koje je prethodno u 17. veku obnovio uski krug francuskih aristokrata.

Prirodni ukusi, svežina proizvoda i otmenost za stolom

Ali kakva je to obnova do koje je došlo u 17. veku koja je doprinela tako dugoročnoj slavi francuske gastronomije ?

Plemstvo je tada ohrabrivalo smisao za novine. Po uzoru na svog kralja, Luja XIV, aristokrate su neprestano težili da se razlikuju od ostatka naroda, ali takođe i od drugih evropskih plemića. Ova elitistička želja za finim stvarima podstakla je u to vreme široki pokret obnove običaja u Francuskoj.

Tada su francuski kuvari počeli da napuštaju ukuse nasleđene iz srednjevekovne kuhinje. Značajno su smanjili upotrebu začina, sve ređe ih smatrajući luksuznim proizvodima. Prestali su da istražuju slatko slane mešavine i kiselkasto slatke ukuse (jer se u srednjem veku uvozni šećer smatrao začinom). Nacionalne kuhinje drugih evropskih zemalja, posebno istočnih i severnih, koje nisu prošle kroz takvu obnovu, zadržale su dan danas taj stari, nepromenjeni ukus.

Francuski kuvari su u 17. i 18. veku davali prednost onoj vrsti spremanja mesa koja je umela što više da mu sačuva ukus, što je podstaklo proizvodnju kvalitetnog mesa. Zahtevali su i od baštovana sveže i rano povrće, a od ribarnica široki izbor sveže ribe.

Mnogi primeri vidljivi i danas potvrđuju ondašnje nove zahteve. Oko 1680. godine je otvoren novi kraljevski povrtnjak u Versaju, delo La Kentinija. Zahvaljujući konjskim zapregama koje su brzim galopom dovozile ribu sa La Manša, ribarnice u Parizu su mogle da ponude jako svežu ribu. Ulica, Poasonjer (Poissonnière), ili ulica Ribarnica, koja je spajala severnu kapiju Pariza sa centrom grada i dan danas podseća svojim imenom na specifične nabavke iz tog vremena.

Ukratko, ako bi se u jednoj rečenici sažela specifičnost ove nove veštine kuvanja iz 17. veka, moglo bi da se kaže da je ona u jelima davala prednost prirodnim ukusima, a ne pripremanju i začinjavanju.

Prva stranica “Kuvara Fransoaa” autora Fransoaa Pjera, zvanog La Varen, kuvara grofa od Iksela. To prvi priručnik o kuvanju kojim on u praksi objašnjava francuske kulinarske novine nastale u 17. veku.

Plemstvo se takođe trudilo da ulepša svoje običaje pri jelu. Krajem 17. i početkom 18. veka, postalo je uobičajeno da svaka osoba raspolaže svojim priborom za jelo. Neki delovi pribora su bili novijeg datuma, kao što je bio slučaj sa viljuškom, ali i priborom za posluženje. I tu je u pitanju bio raskid sa nasleđenim srednjevekovnim navikama, kada su se gosti služili tako što su gurali ruke u zajedničku činiju na stolu i kada je svako za stolom delio sa svojim susedom drvenu daščicu sa koje se jelo.

Tokom 18. veka, ovaj novi društveni način jedenja začetnik je moderne ideje o idealnom obroku. Pre svega, takav obrok se deli s onim osobama s kojima je prijatno biti u društvu. Zatim se poklanja velika pažnja otmenosti za stolom, a biraju se jela i vina poznata po finoći. Ovaj ideal društvenosti je i danas prisutan.

Aduti prošlosti i geografski položaj

Zašto je gastronomija doživela takav procvat baš u Francuskoj ? Treba se osvrnuti pre svega na prošlost. U 17. i 18. veku, Francuska je jedna od najvećih evropskih sila po broju stanovnika, bogatstvima i spoljnoj politici. Takav položaj pogoduje njenim kulturnim ambicijamam a ujedno pospešuje i jake hegemonističke tendencije, kako u gastronomiji, tako i na drugim poljima. Današnje rasprave zbog širenja severnoameričkih običaja ishrane u Evropi dokazuju da je taj problem večit!

U pitanju su zatim i geografske karakteristike Francuske koja predstavlja najrasprostranjeniju evropsku teritoriju : zemlja ima vrlo raznolike predele, nekoliko klimatskih zona i četiri izlaza na more. Tokom čitavog veka, ovaj već privilegovani prirodni okvir je obogaćen kolonijalnim carstvom. Jedan takav geografski kapital pruža prirodna bogatstva i odlične mogućnosti za razvoj poljoprivrede. Već opisane novine u kulinarstvu davale su prednost prirodnim ukusima proizvoda i time i značaj njihovom kvalitetu. Spoj ovog inovatorskog pokreta i plodnog tla pokrenuo je trajni proces u kojem su se međusobno podstrekivali regionalni proizvodi i kuvarska umeća.

Ova trajna crta francuske kulture proizvodi uostalom i suprotne efekte. Zbog nje Francuzi često ljubomorno čuvaju svoju kulinarsku tradiciju, ali ona ih podstiče i da oduševljeno prihvate novine iz načina ishrane drugih zemalja. Ona takođe objašnjava tendenciju Francuza da ponekad i opsednuto traže najbolje proizvode, ali karakteriše isto tako i njihovu želju da daju važnost načinu pripreme jela zahvaljujući čemu i najjednostavniji proizvodi dolaze do izražaja.

Ove suprotnosti se jasno vide u jelovnicima i izboru današnjih velikih francuskih kuvara. Na primer, Alen Pasar (Alain Passard) skoro potpuno napušta jela od mesa, koncentrišući se na visoku gastronomiju povrća, smatrano do nedavno namirnicom niže vrednosti. Tako on predlaže “artičoke iz Bretanje na žaru s mirisom lipe” ili “šargarepu iz peska sa pomorandžom i spanać na slanom puteru”. Za razliku od njega, Alen Sanderens (Alain Senderens) i Pjer Ganjer (Pierre Gagnaire) pripremaju vrlo otmene proizvode : prvi predstavlja “jastoga iz Bretanje sa vanilin šećerom sa Madagaskara”, a drugi “krupne škampe u orahovom puteru” i “aspik od guščije džigerice”. Na pola puta između ove dve krajnosti se nalazi Alen Diturnije (Alain Dutournier) koji brani klasičnu “crvenu jarebicu u listu mladog kupusa” ili ukusni “ovčiji but špikovan inćunima” …

Francuska gastronomija danas

Da li je na početku 21. veka gastronomija u Francuskoj vrlo popularna? Naime, Francuzi još uvek puno pažnje posvećuju ishrani. Više nego drugi narodi, oni su formalisti kada su u pitanju obroci (vreme, običaji itd.), štaviše, svaki dan im posvećuju sve više vremena. Tačno je i to da kada dođu u Francusku, neki stranci znaju više o kulturi jela nego mnogi Francuzi, ali valja primetiti i da ovi često teško priznaju da nešto ne znaju o njoj. Teškoće u priznavanju ne bi trebalo tumačiti drugačije nego kao žal naslednika zato što mu je baština slabo vrednovana. Indikativna je i izjava mnogih Francuza da se gastronomija odnosi na obroke van kuće, recimo u poznatom restoranu, a da je kućna ishrana, iako dobra i zadovoljavajuća, uglavnom na nižem stupnju.

U Francuskoj moda igra važnu ulogu u gastronomiji. Tako zapažamo da se smenjuju stavovi brižljivih čuvara takozvane prave vrednosti proizvoda i francuske regijonalne kuhinje, i onih spontano i snažno privučenih najegzotičnijim ukusima. Drugim rečima, Francuzi sanjaju o gastronomiji u istoj meri u kojoj i žive sa njom. Ovakav odnos predstavlja jaku pokretačku snagu vrlo bogate gastronomske literature. Knjiga, vodiča, revija i internet sajtova ima u izobilju, ali i priče i prepričavanja imaju takođe svoj udeo u tome. Tako se dešava da se suština razgovora u toku jednog finog obroka svede na podsećanje na jela koja su gosti probali dan ranije ili koja će okusiti sutradan …

Tradicionalna proizvodnja : sačuvano nasleđe

Francuzi su izuzetno svesni ekonomske, a naročito kulturne vrednosti svojih regionalnih proizvoda. U Francuskoj se država već nekoliko godina posebno interesuje za njih, te su im postavljeni i jasno određeni kriterijumi.

Obuka i novine

Prenošenje znanja i umeća je neophodno za očuvanje i razvoj francuske gastronomije. Ali značaj velikih kuvara obučenih u Francuskoj (među kojima ima mnogo stranaca) ne meri se njihovom veštinom da reprodukuju francuska jela po receptu ustanovljenom jednom za svagda: njihova reputacija zavisi upravo od njihove sposobnosti da izmisle nešto novo. To je uostalom i moto Alena Dikasa, jednog od francuskih kuvara najslavnijih u inostranstvu, koji smatra da je obnova pedagogije jedan od prioritetnih zadataka za svako umeće vezano za ukus. On ovaj svoj stav primenjuje u praksi tako što predsedava Francuskim institutom za obuku i istraživanje kulinarskog umeća, gastronomije i lokalnih specijaliteta (IFRAC). Osnivači su zamislili institut kao “most između sveta obrazovanja i sveta gastronomije, između profesionalaca dobre ishrane i mladih koji to studiraju” ; ova ustanova prikuplja i širi mnoge informacije iz stručnog obrazovanja, recepata i umeća, kao i istorijskih studija i naučnih istraživanja o ukusima.

Ako lokalni proizvod ne može da se uporedi sa sličnim iz druge oblasti, jasno je da njegov kvalitet ne zavisi isključivo od prirodnog ambijenta iz kojeg je ponikao. Svaka oblast se smatra specifičnom i zato što su ljudi koji žive u njoj dugi niz vekova strpljivo i na sebi svojstven način radili na toj zemlji, a tako nastavljaju da rade i danas.

Oblasti i lokalni proizvodi

Reč “terroir” – zemlja, oblast, regija – je stara francuska reč koja često nema pravi ekvivalent u drugim jezicima i klasično predstavlja ograničeno prostranstvo koje poseduje određene poljoprivredne karakteristike (definicija uzeta iz rečnika Rober). Neki geografi, kao Pjer Žorž, ponudili su još precizniju definiciju, govoreći o skupu obradivih površina čiji je korisnik društvena zajednica povezana porodičnim i kulturnim vezama, kao i više ili manje postojećim tradicijama zajedničke odbrane i eksploatacije. Zahvaljujući promenama nastalim u francuskom društvu tokom 20. veka, regija služi kao autentično skrovište vrednosti i sinonim je za razne nostalgije a danas se pre svega odnosi na izvorne proizvode kojima daje pečat pravog kvaliteta pa čak i naziv, marku ili brend.

Ti tradicionalni proizvodi, koje nazivamo lokalnim ili regionalnim, zavise dakle isto toliko od prirodnih uslova koliko od ljudskog umeća. U prilog tome govore lokalni recepti koji nose naziv izvorne regije, a zasnivaju se na umeću, kao što je slučaj sa poznatim pasuljem iz Kastelnodarija, za čije kuvanje su potrebni ne samo unapred pripremljeni proizvodi, kao što je razno prepečeno meso u masti, već i posebna spretnost koje zahteva dugu i detaljnu obuku. No, isto tako bi bilo potpuno pogrešno smatrati da su lokalne proizvode stvorile udaljene i zatvorene seoske zajednice. Tačno je da se poljoprivredne tradicije zasnivaju na lokalnoj kulturnoj baštini, ali se one isto tako i obogaćuju stalnim vezama sa spoljnim svetom. Umerena inovacija predstavlja zaštitni element seoskog duha a ne pretnju. Primera radi, slatkom hlebu zvanom “Piquenchagne” iz Alijea, punjenom kruškama, jabukama ili dunjama natopljene blagim šerbetom, dodaje se istočnjački začin – cimet.

Pasulj iz Kastelnodarija

Sastoji se od pasulja kuvanog u vodi u kojoj su prethodno prokuvani kožurica od slanine, svinjske nožice, peršun, celer i beli luk. Procediti slaninu, očišćene i isečene nožice, kao i kuvani pasulj i beli luk, sačuvati vodicu. Pomešati sastojke i ređati ih u zemljanu posudu naizmenično sa unapred pripremljenim sledećim komadima mesa : pečenom plećkom ili u masti čuvanoj, bubrežnjakom ili svinjskim leđima, krupno sečenim, ili preprženim špicevima svinjskih rebara ; komadima guščetine ili pačetine u sopstvenoj masti ; na kraju, dodati sveže propržene kobasice isečene na komade. Zaliti sačuvanom vodicom od kuvanja, pa staviti u rernu na srednju jačinu kako bi tečnost isparila do željene gustine, lomeći povremeno koricu koja se stvara kako bi se proverila gustina.

Najzad, lokalni proizvod paradoksalno dostiže slavu tek kada postane poznat i tražen van zavičaja, što podrazumeva prednost ali i pretnju ozbiljnog rizika. Prednost je u tome što slava postaje vrlo brzo garancija da će tradicionalno kvalitetni proizvod opstati. Ali postoji ujedno i opasnost da slava zahteva brži proces proizvodnje i veću količinu proizvedenog. Zbog toga može da dođe do opadanja osnovnog kvaliteta koji je upravo i činio vrednost tradicionalne proizvodnje po definiciji prilično maltuzijanska. Tražiti ravnotežu u tom kontekstu je dosta osetljiva stvar. Kao što se zna, lokalni proizvodi nisu nepromenljivi muzejski primerci. Naprotiv, dinamične su prirode i pripadaju živim vrstama. Dakle, odbrana regija i njihovih proizvoda je ujedno briga za očuvanje njihove autentičnosti kao i sposobnost da se isti prilagođavaju svetskim strujanjima.

Restoran “Veliki Vefur”, najstariji restoran francuske prestolnice, smešten je u galeriji Pale-Roajala a smatra se od 18. veka do danas jednim od najboljih restorana u Parizu (videti iz knjige : Francuzi za stolom, Istorijski atlas francuske gastronomije, izdanje Hachette, 1997.)

Izvor: Francuska Ambasada u Srbiji / Autor: Filip Gije / Foto: Wikipedia

Ana food 150 - Kuhinja Francuske

blank - Svinjski file

Svinjski file

Sastav: Svinjski file…350 gr, So, Biber (količina po ukusu), Maslinovo ulje…2 kašike, Senf…2 kašičice. Priprema: Dan ranije u manju posudu staviti svinjski file pa preliti maslinovim uljem. Začiniti po ukusu,

blank - Pet odličnih salata

Pet odličnih salata

Nudimo vam pet ideja za salate. Neke se lagano prave a za neke možda, malo više truda treba utrošiti, probajte. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... CELER SALATA Sastav: Celer...1 kom

blank - Tri jela od ćurećeg mesa

Tri jela od ćurećeg mesa

Ćureće meso spremljeno na tri različita načina...možda će biti idealno za one koji nemaju baš puno vremena da provedu pored šporeta, pogledajte, probajte. Prijatno Vam želi, Moje Ukusno... ĆUREĆI KARABATACI

blank - Ukusni doručak na vašem stolu

Ukusni doručak na vašem stolu

Naš predlog za doručak na vašem stolu se sastoji iz pet lakih i ukusnih recepata, neki su zanimljivi i izdašni, probajte, možda Vam se svidi. Prijatno Vam želi, Moje Ukusno...

blank - Na Vašoj trpezi

Na Vašoj trpezi

Preporuka od smudja na roštilju do lososa sa medom, ukusi obično, neobični. Prijatno Vam želi, Moje Ukusno... LOSOS SA MEDOM Sastav: Kotleti lososa…8 kom.; Krupna morska so; Bosiljak; Majčina dušica;

blank - Kakao kolači, jednostavni i laki

Kakao kolači, jednostavni i laki

Ukusne kolače sa kakaom, pripremićete brzo a dan će vam uz svaki zalogaj biti sladak. Prijatno Vam želi, Moje Ukusno... KOLAČ SA JOGURTOM I KAKAOM Sastav: Kakao…1 supena kašika, Jogurt…1

blank - Oreo kuglice

Oreo kuglice

Sastav: Oreo keks…370gr; Krem sir…4 supene kašike; Bela čokolada…200gr; Ulje…2 supene kašike. Priprema: Keks samleti u blenderu. Usuti ga u dublji sud i sjediniti sa krem sirom. Smesu ostaviti na

blank - Piletina za ručak

Piletina za ručak

Pripremite lako i jednostavno jela sa piletinom za vaš ručak. Mi vam nudimo tri jela a na vama je da izaberete. Prijatno Vam želi, Moje Ukusno... PILEĆI FINGERSI SA SUSAMOM

blank - Vojvotkinj krompir

Vojvotkinj krompir

Sastav: Krompir…1kg; Puter…100gr; Žumanca…4 kom.; Mileram…1 supena kašika; Prstohvat muskatnog oraščeta; So i biber po ukusu. Priprema: Krompir oprati i oljuštiti. Iseći na kockice i kuvati. Kada je kuvan, ocediti

blank - Kolač sa suvim brusnicama

Kolač sa suvim brusnicama

Sastav: Šećer…125gr; Voda…5 supenih kašika; Margarin…125gr; Mleko uprahu…200gr; Bela čokolada…100gr; Suve brusnice…100gr. Priprema: U šerpu usuti šećer, vodu i margarin. Pustiti da se na tihoj vatri otopi i mešanjem sve

blank - Top 5 čokoladnih torti

Top 5 čokoladnih torti

Naš izbor čokoladnih torti preporučujemo i Vama. Interesantne i slatke za svačiji ukus, probajte da iznenadite druge a i sebe. Prijatno Vam želi, Moje Ukusno... TORTA OD 30 JAJA Odvojiti

blank - Kiflice sa grčkim jogurtom

Kiflice sa grčkim jogurtom

Sastav-Testo: Grčki jogurt…150 gr, Brašno…1 kg, Jaja…1 kom, Ulje…2 dl, Mleko…3,5 dl, Svež kvasac…1 kom, Prašak za pecivo…1 kom, Šećer…2 kašičice, So…2 kašičice. Sastav-Fil: Jaja…1 kom, Feta sir…125 gr Premaz:

blank - Pogačice

Pogačice

Sastav: Brašno…250 gr, Sitan sir…250 gr, Margarin…250 gr, So (količina po ukusu). Priprema: U dublji sud sipati brašno, dodati sir i margarin sečen na kockice. Sve sastojke umutiti mikserom sa

blank - Mafin gibanica

Mafin gibanica

Sastav: Kore za gibanicu…500 gr, Jaja…4 kom, Sitan sir…500 gr, Soli (po ukusu), Jogurt…2 dl, Kisela voda…2 dl, Ulje…1 dl, Prašak za pecivo…1 kom. -posip: Susam (količina po ukusu) Priprema:

blank - Orasnik

Orasnik

Sastav-Kora: Brašno…500 gr, Soda bikarbona…2 kašičice, Ulje…150 ml, So (prstohvat), Hladna voda…200 ml. Sastav-Fil: Mleveni orasi…24 kašike, Šećer kristal…8 kašika. Šerbet: Šećer kristal…500 gr, Voda…1,5 čaša (od 2 dl) Priprema-Kore:

blank - Male vanilice

Male vanilice

Sastav: Margarin…250 gr, Jaja…1 kom, Mast…1 kašika, Šećer…120 gr, Brašno…400 gr, Prašak za pecivo…1/2 kašičice, Malo rendane korice limuna. Sastav-Fil: Pekmez od kajsija (količina po potrebi). -posip: Šećer u prahu

blank - Londonske štanglice

Londonske štanglice

Sastav-Kore: Brašno…300 gr, Margarin…200 gr, Šećer u prahu…100 gr, Žumanca…5 kom. Sastav-Fil: Pekmez od kajsija…4-5 supenih kašika, Belanca…5 kom, Šećer u prahu…200 gr, Orasi (mleveni)…200 gr. Priprema-Kore: U dubljem sudu

blank - Božićni keks

Božićni keks

Sastav: Margarin…250 gr, Jaja…1 kom, Mast…1 kašika, Šećer…120 gr, Brašno…400 gr, Prašak za pecivo…1/2 kašičice, Malo rendane korice limuna. -dekoracija: Čokolada za kuvanje…50 gr, Margarin…1 kašičica, Ulje…1 kašičica. Priprema:  U

blank - Medenjaci sa cimetom

Medenjaci sa cimetom

Sastav: Med…150 gr, Soda bikarbona…1 kašičica, Margarin…250 gr, Jaja…2 kom, Šećer u prahu…15 gr (zbog meda ide samo 15 grama), Brašno…500 gr, Cimet…1 kašičica, Narendana korica limuna, Muskatno orašče…1/2 kašičice.

blank - Šarene oblande

Šarene oblande

Sastav: Oblande…1 pakovanje. Sastav-Čokoladni fil: Belanca…8 kom, Šećer kristal…200 gr, Mleveni keks…300 gr, Čokolada za kuvanje…100 gr. Sastav-Žuti fil: Žumanca…8 kom, Šećer u prahu…200 gr, Margarin…200 gr, Vanilin šećer…1 kom.

blank - Praznični keksići

Praznični keksići

Sastav: Margarin…150 gr, Šećer…90 gr, Žumanca…3 kom, Esencija od vanile…2 kašike, Brašno…250 gr, Prašak za pecivo…1 kašičica. -za premaz: Belance…1 kom, Šećer u prahu (količina po potrebi), Jestive boje, Perlice,

blank - Top 5 izuzetno ukusnih čorbi

Top 5 izuzetno ukusnih čorbi

Pogledajte i sami napravite, isprobajte ovih 5 zaista ukusnih čorbi. Sigurni smo da ćete uživati. Prijatno Vam želi, Moje Ukusno... KREM ČORBA OD BUNDEVE Sastav: Bundeva (rendana)...500 gr, Crni luk...1

blank - Kokos kiflice

Kokos kiflice

Sastav: Brašno (meko)…400 gr, Kokosovo brašno…200 gr, Šećer…100 gr, Puter…250 gr, Jaja…2 kom, Prašak za pecivo…1 kom. -Za valjanje: Šećer u prahu (količina po potrebi i ukusu). Priprema: U dublji

blank - Lešnik gnezda

Lešnik gnezda

Sastav: Voda…2 dl, Šećer…200 gr, Margarin…150 gr, Čokolada za kuvanje…100 gr, Lešnici (mleveni-prženi)…150 gr, Keks…250 gr. Sastav-Fil: Nutela (količina po potrebi i ukusu) ne mora biti nutela, može bilo koji

blank - Pepermint tortica

Pepermint tortica

Sastav-Kora: Puter…50 gr, Mleveni orasi…180 gr, Šećer…2 kašike, Žumanca…2 kom, Crna čokolada…30 gr, Oblanda…1 list. Sastav-Fil: Pepermint bombone…60 gr, Mleko…2 dl, Puter…80 gr, Šećer…1 kašika, Gustin…2 kašike, Voda (malo). Priprema-Fil:

blank - Rodjendanska torta

Rodjendanska torta

Sastav-Kora: Plazma keks (mleveni)…300 gr, Puter…150 gr, Šećer u prahu…130 gr, Fanta…150 ml. Sastav-Fil: Krem sir…700 gr, Kisela pavlaka…250 gr, Slatka pavlaka…500 ml, Plazma keks (mlevena)…50 gr, Plazma keks (lomljena)…100

blank - Torte

Torte

Ovo su Torte koje ćete možda želeti da napravite. Ovaj mali izbor, vremenom će postati nešto mnogo veće i sladje sa željom da vam bude Slatko na usnama ! [post-carousel

blank - Gomboce sa borovnicama

Gomboce sa borovnicama

Sastav: Krompir…1 kg, Borovnice…oko 500 gr, Jaja…1 kom, So (malo, jedna ravna kašičica), Brašna (po potrebi), Šećer (količina po ukusu), Prezle...200 gr (može i više). Priprema: Krompir očistiti i staviti

blank - Teleća čorba

Teleća čorba

Sastav: Teletina (meso od buta)…500 gr, Crni luk…1 glavica veća, Celer…1 kom, Veza zeleni…1 kom, So, Biber (količina po ukusu), Lorber…1 kom, Brašno…2 kašike, Kisela pavlaka…2 dl, Žumance…1 kom, Voda

blank - Salata sa šampinjonima

Salata sa šampinjonima

Sastav: Šampinjoni…500 gr, Kisela pavlaka…250 gr, Majonez…100 gr, Praziluk…1 šaka, Ulje (malo), So, Biber (količina po ukusu). Priprema: Šampinjone pre svega oguliti te iseći na listiće. Sve staviti u tiganj

blank - Zapečene kuglice od mesa

Zapečene kuglice od mesa

Sastav: Mleveno meso (mešano)…500 gr, Krompir…3 kom , Pečena slatka paprika…3 kom, Crni luk (veća glavica)…1 kom, Trapist sir…200 gr, Peršun (seckan)…1 šaka, So, Biber (količina po ukusu). Priprema: Krompir

blank - Pileće faširane šnicle

Pileće faširane šnicle

Sastav: Pileće belo...300 gr, Crni luk...1 manja glavica, Beli luk...1 češanj, Jaja...1+2 kom, Hleb...sredina starog hleba (šaka), Mleko, Brašno i Prezla (količina po potrebi), So, Biber, Vegeta (količina po ukusu).

blank - Šampinjoni na pirinču

Šampinjoni na pirinču

Sastav: Šampinjoni...200 gr, Pirinač...100 gr, So, Vegeta (količina po ukusu), Maslinovo ulje...1 kašika. Priprema: U dublji sud sipati vode (3 šolje vode-1 šolja pirinča), kada ista prokuva, dodati pirinač te

blank - Krompir torta sa sirom i jajima

Krompir torta sa sirom i jajima

Sastav: Majonez…400 gr, Pavlaka…1 kom, Praška šunka…100 gr, Feta sir…60 gr, Sitan sir…200 gr, Krompir…5-6 kom, Jaja…3+3 kom, Kiseli krastavci…5 kom, So (količina po ukusu). -za ukrašavanje: Peršunov list (malo),

blank - Ruska salata sa kobasicom

Ruska salata sa kobasicom

Sastav: Ruska salata…1 kašičica po korpici (24 kašičice), Kobasice…6 kom (tanke domaće), Korpice (manje, kupovne-24 kom). Priprema: Korpice rasporediti na tacnu i puniti iste već pripremljenom ruskom salatom. U svaku

blank - Keksići u prah šećeru

Keksići u prah šećeru

Sastav: Brašno…700 gr, Ulje…2 dl, Rum…3 kašike, Vanilin šećer…3 kom, Prašak za pecivo…1 kom, Kora od jednog limuna i narandže, Belo vino…2 dl, Šećer u prahu (količina po ukusu). Priprema: