Francuska gastronomija i lokalni specijaliteti

Lakše je vremenski odrediti nastanak reči “gastronomija” nego početak istoimene aktivnosti. Ovu reč je prvi put upotrebio 1801. godine danas zaboravljeni autor, Žozef Beršu. Ona se od tada koristi za ono što se naziva “umeće spravljanja dobrog jela”. Ali ljudi koji su izmislili kuvanje pre poljoprivredei stočarstva svakako nisu čekali taj datum da bi se bliže pozabavili onim što su jeli. No, pojava ove reči na samom početku XIX veka nije bila slučajna : sve veći broj ljudi u Francuskoj je tada već postajao svestan originalnosti jednog takvog nasleđa.

Dugogodišnji ugled

Od sredine 17. veka, plemići i njihovi kuvari počeli su da uvode u Francuskoj nove ukuse i načine ponašanja za stolom. Bili su jedini u Evropi koji su se tako jasno opredelili da sistematski istražuju novine na tom polju. Njihova posebnost je vrlo brzo postala produktivna. Istoričari su iznenađeni koliko ima različitih izvora koji na sličan način svedoče o ovoj francuskoj originalnoj karakteristici. Knjige recepata pišu o značajnim izmenama u načinu pripremanja jela. Nekoliko udžbenika o lepom ponašanju svedoče o dubokim promenama koje su nastale u manirima za stolom.

Najzad, zahvaljujući književnim svedočenjima, memoarima ili putopisima, može da se zaključi da su Francuzi koji su pripadali privilegovanim slojevima društva za manje od pedeset godina, od 1650. do 1700., postali čvrsto ubeđeni da je njihov način ishrane iznad onog kod ostalih evropskih naroda. Da to nije tek samo žalosni dokaz šovinizma potvrđuje i to što je veliki broj drugih svedočenja koja su napisali stranci putujući po Francuskoj potvrdio da ovi rado priznaju francusku superiornost na tom polju.

Jedan vek kasnije, u 19. stoleću, iz pisanih izvora se vidi da francuska revolucija nije promenila mnogo toga po pitanju gastronomije, naprotiv. Sve veći broj Francuza je tada bio još više ubeđen u svoju natprosečnost za stolom. Strani posetioci su, sa svoje strane, i dalje bili spremni da priznaju da izuzetno uživaju u francuskim jelima. Broj stranaca se u međuvremenu znatno uvećao, jer je zbog vojnih poraza francuske armije veliki broj evropskih vojnika dolazio u Francusku u svojstvu pobednika. Oni su redovno uživali u čarima francuske kuhinje koju su zatim bezrezervno hvalili. Naročito su cenili jela koja su se servirala u prvim velikim restoranima.

Veliki restorani ! Ovaj francuski izum s kraja 18. uzimao je zalet u 19. veku.

Dolazio je tamo novi sloj mušterija koje su otkrivale luksuzna jela koja su do tada bila rezervisana za privatne stolove privilegovanih bogataša. U isto vreme, reči kao što su gastronomija i gastronom doprinosile su slavi umeća i profesije, između ostalog zahvaljujući autorima kao što su Grimo de la Renijer i Brija- Savaren.

U početku, gastronomija nije ništa drugo do upravo prenošenje, u 19. veku, na sve više ljudi, jedne vrste umeća uživanja za stolom koje je prethodno u 17. veku obnovio uski krug francuskih aristokrata.

Prirodni ukusi, svežina proizvoda i otmenost za stolom

Ali kakva je to obnova do koje je došlo u 17. veku koja je doprinela tako dugoročnoj slavi francuske gastronomije ?

Plemstvo je tada ohrabrivalo smisao za novine. Po uzoru na svog kralja, Luja XIV, aristokrate su neprestano težili da se razlikuju od ostatka naroda, ali takođe i od drugih evropskih plemića. Ova elitistička želja za finim stvarima podstakla je u to vreme široki pokret obnove običaja u Francuskoj.

Tada su francuski kuvari počeli da napuštaju ukuse nasleđene iz srednjevekovne kuhinje. Značajno su smanjili upotrebu začina, sve ređe ih smatrajući luksuznim proizvodima. Prestali su da istražuju slatko slane mešavine i kiselkasto slatke ukuse (jer se u srednjem veku uvozni šećer smatrao začinom). Nacionalne kuhinje drugih evropskih zemalja, posebno istočnih i severnih, koje nisu prošle kroz takvu obnovu, zadržale su dan danas taj stari, nepromenjeni ukus.

Francuski kuvari su u 17. i 18. veku davali prednost onoj vrsti spremanja mesa koja je umela što više da mu sačuva ukus, što je podstaklo proizvodnju kvalitetnog mesa. Zahtevali su i od baštovana sveže i rano povrće, a od ribarnica široki izbor sveže ribe.

Mnogi primeri vidljivi i danas potvrđuju ondašnje nove zahteve. Oko 1680. godine je otvoren novi kraljevski povrtnjak u Versaju, delo La Kentinija. Zahvaljujući konjskim zapregama koje su brzim galopom dovozile ribu sa La Manša, ribarnice u Parizu su mogle da ponude jako svežu ribu. Ulica, Poasonjer (Poissonnière), ili ulica Ribarnica, koja je spajala severnu kapiju Pariza sa centrom grada i dan danas podseća svojim imenom na specifične nabavke iz tog vremena.

Ukratko, ako bi se u jednoj rečenici sažela specifičnost ove nove veštine kuvanja iz 17. veka, moglo bi da se kaže da je ona u jelima davala prednost prirodnim ukusima, a ne pripremanju i začinjavanju.

Prva stranica “Kuvara Fransoaa” autora Fransoaa Pjera, zvanog La Varen, kuvara grofa od Iksela. To prvi priručnik o kuvanju kojim on u praksi objašnjava francuske kulinarske novine nastale u 17. veku.

Plemstvo se takođe trudilo da ulepša svoje običaje pri jelu. Krajem 17. i početkom 18. veka, postalo je uobičajeno da svaka osoba raspolaže svojim priborom za jelo. Neki delovi pribora su bili novijeg datuma, kao što je bio slučaj sa viljuškom, ali i priborom za posluženje. I tu je u pitanju bio raskid sa nasleđenim srednjevekovnim navikama, kada su se gosti služili tako što su gurali ruke u zajedničku činiju na stolu i kada je svako za stolom delio sa svojim susedom drvenu daščicu sa koje se jelo.

Tokom 18. veka, ovaj novi društveni način jedenja začetnik je moderne ideje o idealnom obroku. Pre svega, takav obrok se deli s onim osobama s kojima je prijatno biti u društvu. Zatim se poklanja velika pažnja otmenosti za stolom, a biraju se jela i vina poznata po finoći. Ovaj ideal društvenosti je i danas prisutan.

Aduti prošlosti i geografski položaj

Zašto je gastronomija doživela takav procvat baš u Francuskoj ? Treba se osvrnuti pre svega na prošlost. U 17. i 18. veku, Francuska je jedna od najvećih evropskih sila po broju stanovnika, bogatstvima i spoljnoj politici. Takav položaj pogoduje njenim kulturnim ambicijamam a ujedno pospešuje i jake hegemonističke tendencije, kako u gastronomiji, tako i na drugim poljima. Današnje rasprave zbog širenja severnoameričkih običaja ishrane u Evropi dokazuju da je taj problem večit!

U pitanju su zatim i geografske karakteristike Francuske koja predstavlja najrasprostranjeniju evropsku teritoriju : zemlja ima vrlo raznolike predele, nekoliko klimatskih zona i četiri izlaza na more. Tokom čitavog veka, ovaj već privilegovani prirodni okvir je obogaćen kolonijalnim carstvom. Jedan takav geografski kapital pruža prirodna bogatstva i odlične mogućnosti za razvoj poljoprivrede. Već opisane novine u kulinarstvu davale su prednost prirodnim ukusima proizvoda i time i značaj njihovom kvalitetu. Spoj ovog inovatorskog pokreta i plodnog tla pokrenuo je trajni proces u kojem su se međusobno podstrekivali regionalni proizvodi i kuvarska umeća.

Ova trajna crta francuske kulture proizvodi uostalom i suprotne efekte. Zbog nje Francuzi često ljubomorno čuvaju svoju kulinarsku tradiciju, ali ona ih podstiče i da oduševljeno prihvate novine iz načina ishrane drugih zemalja. Ona takođe objašnjava tendenciju Francuza da ponekad i opsednuto traže najbolje proizvode, ali karakteriše isto tako i njihovu želju da daju važnost načinu pripreme jela zahvaljujući čemu i najjednostavniji proizvodi dolaze do izražaja.

Ove suprotnosti se jasno vide u jelovnicima i izboru današnjih velikih francuskih kuvara. Na primer, Alen Pasar (Alain Passard) skoro potpuno napušta jela od mesa, koncentrišući se na visoku gastronomiju povrća, smatrano do nedavno namirnicom niže vrednosti. Tako on predlaže “artičoke iz Bretanje na žaru s mirisom lipe” ili “šargarepu iz peska sa pomorandžom i spanać na slanom puteru”. Za razliku od njega, Alen Sanderens (Alain Senderens) i Pjer Ganjer (Pierre Gagnaire) pripremaju vrlo otmene proizvode : prvi predstavlja “jastoga iz Bretanje sa vanilin šećerom sa Madagaskara”, a drugi “krupne škampe u orahovom puteru” i “aspik od guščije džigerice”. Na pola puta između ove dve krajnosti se nalazi Alen Diturnije (Alain Dutournier) koji brani klasičnu “crvenu jarebicu u listu mladog kupusa” ili ukusni “ovčiji but špikovan inćunima” …

Francuska gastronomija danas

Da li je na početku 21. veka gastronomija u Francuskoj vrlo popularna? Naime, Francuzi još uvek puno pažnje posvećuju ishrani. Više nego drugi narodi, oni su formalisti kada su u pitanju obroci (vreme, običaji itd.), štaviše, svaki dan im posvećuju sve više vremena. Tačno je i to da kada dođu u Francusku, neki stranci znaju više o kulturi jela nego mnogi Francuzi, ali valja primetiti i da ovi često teško priznaju da nešto ne znaju o njoj. Teškoće u priznavanju ne bi trebalo tumačiti drugačije nego kao žal naslednika zato što mu je baština slabo vrednovana. Indikativna je i izjava mnogih Francuza da se gastronomija odnosi na obroke van kuće, recimo u poznatom restoranu, a da je kućna ishrana, iako dobra i zadovoljavajuća, uglavnom na nižem stupnju.

U Francuskoj moda igra važnu ulogu u gastronomiji. Tako zapažamo da se smenjuju stavovi brižljivih čuvara takozvane prave vrednosti proizvoda i francuske regijonalne kuhinje, i onih spontano i snažno privučenih najegzotičnijim ukusima. Drugim rečima, Francuzi sanjaju o gastronomiji u istoj meri u kojoj i žive sa njom. Ovakav odnos predstavlja jaku pokretačku snagu vrlo bogate gastronomske literature. Knjiga, vodiča, revija i internet sajtova ima u izobilju, ali i priče i prepričavanja imaju takođe svoj udeo u tome. Tako se dešava da se suština razgovora u toku jednog finog obroka svede na podsećanje na jela koja su gosti probali dan ranije ili koja će okusiti sutradan …

Tradicionalna proizvodnja : sačuvano nasleđe

Francuzi su izuzetno svesni ekonomske, a naročito kulturne vrednosti svojih regionalnih proizvoda. U Francuskoj se država već nekoliko godina posebno interesuje za njih, te su im postavljeni i jasno određeni kriterijumi.

Obuka i novine

Prenošenje znanja i umeća je neophodno za očuvanje i razvoj francuske gastronomije. Ali značaj velikih kuvara obučenih u Francuskoj (među kojima ima mnogo stranaca) ne meri se njihovom veštinom da reprodukuju francuska jela po receptu ustanovljenom jednom za svagda: njihova reputacija zavisi upravo od njihove sposobnosti da izmisle nešto novo. To je uostalom i moto Alena Dikasa, jednog od francuskih kuvara najslavnijih u inostranstvu, koji smatra da je obnova pedagogije jedan od prioritetnih zadataka za svako umeće vezano za ukus. On ovaj svoj stav primenjuje u praksi tako što predsedava Francuskim institutom za obuku i istraživanje kulinarskog umeća, gastronomije i lokalnih specijaliteta (IFRAC). Osnivači su zamislili institut kao “most između sveta obrazovanja i sveta gastronomije, između profesionalaca dobre ishrane i mladih koji to studiraju” ; ova ustanova prikuplja i širi mnoge informacije iz stručnog obrazovanja, recepata i umeća, kao i istorijskih studija i naučnih istraživanja o ukusima.

Ako lokalni proizvod ne može da se uporedi sa sličnim iz druge oblasti, jasno je da njegov kvalitet ne zavisi isključivo od prirodnog ambijenta iz kojeg je ponikao. Svaka oblast se smatra specifičnom i zato što su ljudi koji žive u njoj dugi niz vekova strpljivo i na sebi svojstven način radili na toj zemlji, a tako nastavljaju da rade i danas.

Oblasti i lokalni proizvodi

Reč “terroir” – zemlja, oblast, regija – je stara francuska reč koja često nema pravi ekvivalent u drugim jezicima i klasično predstavlja ograničeno prostranstvo koje poseduje određene poljoprivredne karakteristike (definicija uzeta iz rečnika Rober). Neki geografi, kao Pjer Žorž, ponudili su još precizniju definiciju, govoreći o skupu obradivih površina čiji je korisnik društvena zajednica povezana porodičnim i kulturnim vezama, kao i više ili manje postojećim tradicijama zajedničke odbrane i eksploatacije. Zahvaljujući promenama nastalim u francuskom društvu tokom 20. veka, regija služi kao autentično skrovište vrednosti i sinonim je za razne nostalgije a danas se pre svega odnosi na izvorne proizvode kojima daje pečat pravog kvaliteta pa čak i naziv, marku ili brend.

Ti tradicionalni proizvodi, koje nazivamo lokalnim ili regionalnim, zavise dakle isto toliko od prirodnih uslova koliko od ljudskog umeća. U prilog tome govore lokalni recepti koji nose naziv izvorne regije, a zasnivaju se na umeću, kao što je slučaj sa poznatim pasuljem iz Kastelnodarija, za čije kuvanje su potrebni ne samo unapred pripremljeni proizvodi, kao što je razno prepečeno meso u masti, već i posebna spretnost koje zahteva dugu i detaljnu obuku. No, isto tako bi bilo potpuno pogrešno smatrati da su lokalne proizvode stvorile udaljene i zatvorene seoske zajednice. Tačno je da se poljoprivredne tradicije zasnivaju na lokalnoj kulturnoj baštini, ali se one isto tako i obogaćuju stalnim vezama sa spoljnim svetom. Umerena inovacija predstavlja zaštitni element seoskog duha a ne pretnju. Primera radi, slatkom hlebu zvanom “Piquenchagne” iz Alijea, punjenom kruškama, jabukama ili dunjama natopljene blagim šerbetom, dodaje se istočnjački začin – cimet.

Pasulj iz Kastelnodarija

Sastoji se od pasulja kuvanog u vodi u kojoj su prethodno prokuvani kožurica od slanine, svinjske nožice, peršun, celer i beli luk. Procediti slaninu, očišćene i isečene nožice, kao i kuvani pasulj i beli luk, sačuvati vodicu. Pomešati sastojke i ređati ih u zemljanu posudu naizmenično sa unapred pripremljenim sledećim komadima mesa : pečenom plećkom ili u masti čuvanoj, bubrežnjakom ili svinjskim leđima, krupno sečenim, ili preprženim špicevima svinjskih rebara ; komadima guščetine ili pačetine u sopstvenoj masti ; na kraju, dodati sveže propržene kobasice isečene na komade. Zaliti sačuvanom vodicom od kuvanja, pa staviti u rernu na srednju jačinu kako bi tečnost isparila do željene gustine, lomeći povremeno koricu koja se stvara kako bi se proverila gustina.

Najzad, lokalni proizvod paradoksalno dostiže slavu tek kada postane poznat i tražen van zavičaja, što podrazumeva prednost ali i pretnju ozbiljnog rizika. Prednost je u tome što slava postaje vrlo brzo garancija da će tradicionalno kvalitetni proizvod opstati. Ali postoji ujedno i opasnost da slava zahteva brži proces proizvodnje i veću količinu proizvedenog. Zbog toga može da dođe do opadanja osnovnog kvaliteta koji je upravo i činio vrednost tradicionalne proizvodnje po definiciji prilično maltuzijanska. Tražiti ravnotežu u tom kontekstu je dosta osetljiva stvar. Kao što se zna, lokalni proizvodi nisu nepromenljivi muzejski primerci. Naprotiv, dinamične su prirode i pripadaju živim vrstama. Dakle, odbrana regija i njihovih proizvoda je ujedno briga za očuvanje njihove autentičnosti kao i sposobnost da se isti prilagođavaju svetskim strujanjima.

Restoran “Veliki Vefur”, najstariji restoran francuske prestolnice, smešten je u galeriji Pale-Roajala a smatra se od 18. veka do danas jednim od najboljih restorana u Parizu (videti iz knjige : Francuzi za stolom, Istorijski atlas francuske gastronomije, izdanje Hachette, 1997.)

Izvor: Francuska Ambasada u Srbiji / Autor: Filip Gije / Foto: Wikipedia

Pita sa mesom i parmezanom

Pita sa mesom i parmezanom, recept Moje Ukusno... Sastav: Juneće mleveno meso…500 gr Lisnato testo...dve zamrznute ploče Crni luk…1 veća glavica So, Biber, Vegeta (količina po ukusu) Peršun…veza sitno sečenog

Džem od jagoda

Džem od jagoda, recept Moje Ukusno... Sastav: Jagode…2,5 kg Šećer…600 gr Džemfix…2 kom (priprema sa Džemfixom 3:1, Dr.Oetker) Priprema: Jagode oprati i očistiti od listića. Uzeti dublji sud i u

Testo sa makom

Testo sa makom, recept Moje Ukusno... Sastav: Testenina…400 gr Mleveni mak…250 gr Šećer…150 gr Griz…50 gr Puter…50 gr Priprema: U dublji sud sipati vodu i pustiti da provri. Usuti testeninu

Mokre kiflice

Mokre kiflice, recept Moje Ukusno... Sastav: Kore za pite…1/2 kg Ulje…1/2 dl Kisela voda…3 dl Susam (količina po ukusu) Sastav-Fil: Jaja...1 kom Sir...200 gr Priprema fil: Odvojiti belance od žumanca.

Giros

Giros, recept Moje Ukusno... Sastav: Šnicle svinjskog vrata…1kg Marinada: Maslinovo ulje…150ml Origano…2 supene kašike Slatka paprika…1/2 supene kašike Senf…1 supena kašika So, biber, beli luk u prahu po ukusu Priprema:

Tzatziki-Grčka salata

Tzatziki-Grčka salata, recept Moje Ukusno... Sastav: Svež krastavac…1 komad Grčki jogurt…125gr Sok od ½ limuna Malo seckane mirođije Beli luk…2 čena So po ukusu Maslinovo ulje…2 supene kašike Priprema: Krastavac

Giros pita

Giros pita, recept Moje Ukusno... Sastav: Mleko…200ml Suvi kvasac…1 kesica Šećer…1 kašičica So…1 kašičica Prašak za pecivo…1/2 kesice Brašno…300gr Ulje…50ml Priprema: U dublju činijicu usuti mleko, smlačiti ga, dodati šećer

Pita sa mesom

Pita sa mesom, recept Moje Ukusno... Sastav: Tanke kore za pite i gibanice…1/2kg Sastav-Nadev: Juneće mleveno meso…1/2kg Crni luk…2 glavice Ulje po potrebi Začini: vegeta, so, biber (količina po ukusu)

Hrskave tikvice

Hrskave tikvice, recept Moje Ukusno... Sastav: Tikvice…3 manje Jaja…3 kom Prezla…3 kašike Brašno…2 kašike Griz…1 kašika Susam…3 kašike Aleva paprika…1 kašičica Trapist sir (malo narendanog sira za posip ili količina

Brza i laka štrudla sa orasima

Brza i laka štrudla sa orasima, recept Moje Ukusno... Sastav: Brašno…500 gr Šećer…2 supene kašike Mleko…2 dl Margarin…150 gr Jaja…1 kom Suvi kvasac…1 kesica Sastav-Fil: Mleko…150 ml Vanilin šećer…2 kom

Jednostavna orah torta

Jednostavna orah torta, recept Moje Ukusno... Sastav-Kora: Jaja…6 kom Šećer kristal…6 kašika Brašno…6 kašika Prašak za pecivo…1 kom Sastav-Fil: Orasi (mleveni)…200 gr Plazma keks (mleveni)…200 gr Puter…100 gr Mleko…2,5 dl

Kapućino kuglice

Kapućino kuglice, recept Moje Ukusno... Sastav: Plazma keks (mlevena)…200 gr Orasi (mleveni)…100 gr Čokolada za kuvanje…30 gr Šećer…100 gr Voda…1 dl Margarin…80 gr Vanilin šećer…1 kašika Instant kapućino…2 kašike Preliv:

Šest predloga za današnji ručak

Šta spremiti za ručak? To je pitanje koje svakog ili svakog drugog dana sebi postavljate. Mi vam nudimo šest predloga a na vama je da odlučite! Prijatno vam želi, Moje

Slani Uskršnji recepti

Ulepšajte Vaše Uskršnje praznike sa našim slanim receptima. Mi smo izdvojili 9 recepata a na Vama je da odaberete jedan od njih. Prijatne Uskršnje praznike želi vam, Moje Ukusno... PUNJENE

Zelena boranija sa mesom

Zelena boranija sa mesom, recept Moje Ukusno... Sastav: Zelena boranija…450 gr Svinjsko meso od plećke…500 gr Crni luk…1 veći Šargarepa…1 kom Brašno…1 ravna supena kašika Aleva slatka paprika…1 kašičica Govedja

Uskršnje torte

Četiri najlepše uskršnje torte na vašoj trpezi. Probajte, svideće vam se. Prijatno i slatko vam želi, Moje Ukusno ! ČOKO ORAH TORTA Sastav-Kora: Jaja...5 kom, Hladna voda...5 kašika, Brašno...10 kašika,

Pohovani karfiol

Pohovani karfiol, recept Moje Ukusno... Sastav: Karfiol…1 glavica Jaja…4-5 kom So (količina po potrebi) Prezla i Brašno (količina po potrebi) Priprema: Glavicu karfiola očistiti i razdeliti na cvetove. Cvetove staviti

Boranija

Boranija, recept Moje Ukusno... Sastav: Boranija…500 gr (sveža ili smrznut) Beli luk…2 čena Crni luk…1 glavica Šargarepa…1 sveža Peršun…1 koren srednje veličine Govedja kocka za supu…1 kocka Peršunov list…4-5 grančica

So i biber

Kada je jelo manje ukusno, dodate so i biber, probate, dodate još malo soli, pa još malo bibera, probate ponovo i vidite da je sve na svom mestu. Vi ste

Salata sa crvenim kupusom

Salata sa crvenim kupusom, rukolom i šargarepom, recept Moje Ukusno... Sastav: Crveni kupus (mala glavica)…1/2 Šargarepa…2 kom Rukola…1 šaka So (količina po ukusu) Maslinovo ulje…1 kašika Limuniv sok od ½

Špecle sa piletinom i pečurkama

Špecle sa piletinom i pečurkama, recept Moje Ukusno... Sastav: Pileći file…500gr Mladi luk…jedna veza Mlada blitva…jedna veza Braon šampinjoni…300gr Šitake…50gr Domaći mileram…200gr Šaka peršunovog lista *Špecle…300gr So, Biber (količina po

Zanimljivosti o hrani

Zanimljive činjenice o hrani, šta kaže nauka, ono što niste znali a trebali ste, interesantni tekstovi i istraživanja, pročitajte, možda vam se i svidi... POZNATI KUVARI OTKRIVAJU KOJU HRANU NIKADA

Super kolači sa jogurtom

Super kolači sa jogurtom. Kako ih napraviti ? Laki recepti ! Spremite brzo a natenane uživajte. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... KOLAČ SA MALINAMA I JOGURTOM Sastav: Jaja…4 kom, Šećer

Top 6 slatkih recepata sa kokosom

Posle dobrog ručka, čeka vas 6 slatkih recepata sa kokosom. Odlučite se za najsladji. Prijatno vam želi Moje Ukusno...  KOKOS KOLAČ SA ČOKOLADOM Sastav-Kora: Jaja...2 kom, Šećer...12 kašika, Brašno...12 kašika,

Slatko sa plazmom

Jednostavno slatko sa plazma keksom sa keksom koji svi vole. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... PLAZMA KEKS KOLAČ Sastav-Podloga: Plazma keks ( mleveni )…300gr; Čokoladno mleko…2dl; Vanilin šećer…1 kesica. Fil-Bela

Zdravlje sa povrćem

Zdravlje sa povrćem na vašoj trpezi. Na najukusniji način ulepšajte vaš dan. Zdrav dan želi vam, Moje Ukusno.... TIKVICE Tačno poreklo tikvice nije utvrdjeno. Po nekima potiče iz Azije (Indije)

Oblande, brze, klasične i neobične

Pet vrsta oblandi. Sa čokoladom, plazma keksom, pepermint bombonama, probajte i uživajte. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... ŠARENE OBLANDE Sastav: Oblande…1 pakovanje. Sastav-Čokoladni fil: Belanca…8 kom, Šećer kristal…200 gr, Mleveni

Pite dve slane, pite dve slatke

Važno je i dodati da 4 recepta za pite, slane i slatke, možete jednostavno i bez muke, brzo i lako napraviti. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... ČOKOLADNA PITA Sastav-Kora: Margarin...150

Omiljena jela sa šampinjonima

Mi vam predstavljamo recepte za jela sa šampinjonima a na vama je da budete vredni i jedan od istih isprobate. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... TESTENINA SA POVRĆEM I ŠAMPINJONIMA

Ukusno sa sirom, 6 lakih recepata

Predlozi koji će vam se dopasti. 6 lakih recepata za jela sa sirom na vašem stolu. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... PUŽEVI SA SIROM I PARMEZANOM Sastav: Kore za gibanicu...500

Mafini: Recepti slatki i slani

Jednostavni i ukusni mafini, slatki i slani. 8 recepata, 8 različitih ukusa, isprobajte. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... MAFINI SA BOROVNICAMA Sastav: Jaja...2 kom, Šećer...2 kašike, Jogurt...2 dl, Ulje...0,5 dl,

Ručak uz pohovana jela

Spremite ručak a da na vašem stolu imate i nešto od pohovanih jela. Pogledajte naših 7 predloga. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... POHOVANE PAPRIKE Sastav: Paprike...4 kom, Jaja...2 kom, Brašno

Tikvice na vašoj trpezi: 8 recepata sa tikvicama

Pripremite, jela sa tikvicama na 8 različitih načina. Ovo su recepti koji će vam se svideti. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... POHOVANE RENDANE TIKVICE Sastav: Tikvice...3 (manje), Jaja...2 kom, Pavlaka...2

Uskršnja torta u tri recepta

Posle odličnog Uskršnjeg ručka, red dolazi i na slatku Uskršnju tortu. Pogledajte naš predlog, možda vam se jedan od recepata i svidi. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... GRILIJAŠ TORTA Sastav-Patišpanj:

Jednostavne pogačice i rolati sa sirom

Napravite jednostavne i praktične, pogačice i rolate sa sirom za vaša slavlja. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... SLANI ROLAT Sastav-Kora: Mleko…500 ml, So…1 kašika, Margarin…125 gr, Jaja…4 kom, Brašno…125 gr,

Tri jela sa blitvom

Jela sa blitvom koja se brzo i lako spremaju. Uživajte u proverenom. Prijatno vam želi, Moje Ukusno... ŠARENI ROLAT Sastav kora: Jaja…6 kom.; Ulje…3 supene kašike; Mleko…3 supene kašike; Brašno…5

Facebook / Komentar