Pasulj iz naše bašte

Pasulj

vodi poreklom iz Južne Amerike a u Evropi se prvi put spominje davne 1542.godine. Isti je hrana visoke energetske vrednosti te u sebi sadrži:

Aminokiseline, belančevine, biljna vlakna, biljne masti, biljne hormone, vitamin B1, B2, E, PP, gvožđe, glukozu, kalijum, kalcijum, lecithin, magnezijum, mineralne soli, pectin, protein, ugljene hidrate, fitoestrogene, folnu kiselinu, fosfor, celulozu, cink.

Zbog visokog sadržaja celuloznih vlakana neophodan je u ishrani, doprinosi boljem varenju i pražnjenju creva. Da u nekoj budućnosti (preventivno) sprečite  šlog jedite jednom do dva puta nedeljno pasulj. Osim što snižava holesterol i tako čuva krvne sudove on sadrži i dosta kalcijuma. Unošenjem 400 mg kalcijuma dnevno može da prepolovi  rizik od nastanka šloga. Pola šolje kuvanog pasulja sadrži 613 mg ovog minerala. Pasulj može da zaštiti od raka dojke, jer sadrži fitoestrogene, koji učestvuju u blokiranju estrogena koji utiče na nastanak i razvoj ove teške bolesti.

Pasulj je kod mnogih glavni izazivač gasova, nadutosti i grčeva u stomaku. Kod većine to zavisi od količine pojedenog pasulja i načina njegove primene. Ako se pasulj potopi uveče, a kuva sutradan, pri čemu se voda promeni najmanje tri puta, a u jelo stavi malo belog luka i đumbira, grčevi i nadutost se znatno umanjuje.

Ana food-150

Kraci lignje iz rerne

Bela vešalica sa roštlja