Kuhinja Kolumbije

Kolumbijska kuhinja ne postoji, jer svaki od 32 departmana te federalne države ima svoje specijalitete. Na atlanskoj obali, kuva se mnogo toga. Planine Antiohije i teški radovi na plantažama zahtevaju hranu punu kalorija: pasulj, prženo meso, kobasice i chicharones (čvarci koji su videli svetlo dana pre naših i manje su masni), sa jukom i jamom (rođakama krompira koje su iz Amerike došle i u Afriku gde se od njih prave osnovna jela kao fu-fu i kenke) – i to sve na jednom tanjiru. Ako uopšte postoji nešto što se približava pan-kolumbjskom specijalitetu, to je verovatno čorba „San cocho“ (vidi sliku). 

Pravi se od ribe, ili od piletine i mesa, uz dodatke svih mogućih članova porodice krompira (beli, crveni i kreolski krompir, jam i juka), uz kukuruz i dosta belog luka. Kao i mediteranski buljabes priprema se dosta dugo da bi bio, takav, kakav treba, minimum pet sati. Širom zemlje su popularni i pržena predjela, empanade, testo punjeno mesom, sirom ili krompirom. Najpopularniji doručak ipak, skoro svuda uključuje i arepu, nešto između hleba i palačinke od kukuruznog brašna, često punjenu jajetom.
Ovde se hrana nigde ne “obogaćuje” hormonima i hemikalijama: skoro sve što raste je prirodno. Ako tome dodamo još ogromnu ponudu morske ribe iz Pacifika i Atlantika, i rečne iz Amazona i pritoka, kao i izvrstan kvalitet trava-mirođija, posebno bosiljka, limunove trave i origana, i praha biljke ačote koji je prirodna crvena farba za jela i roštilje, jasno je da je sve spremno za gozbu. 

-izvor/foto: wikipedia

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Pin on PinterestShare on StumbleUponShare on LinkedInPrint this page