Kelj iz naše bašte

Kelj

se najviše uzgaja u Aziji, Evropi i Americi. To je glavičasto lisnato povrće i najviše podseća na kupus. Kelj sadrži izuzetno malo kalorija, bogat je vitaminima A, B, C i K kompleksa, ima dosta gvoždja, luteina i biljnih vlakana, kalcijuma na pretek, kalijuma i beta karotena, mangana i magnezijuma. Tamniji kelj sadrži više beta karotena tj. provitamina A.

Prilikom kupovine treba uzimati teži i tamniji kelj ako su glavice lakše to je signal da je isti izgubio dosta tečnosti i da dugo stoji na tezgi, ne kupujte polovine kelja i ne držite ga više od dva dana u frižideru, postaje gorak. Savetuje se da ga konzumiraju osobe sa slabom pokretljivošću creva i osobe sa visokim krvnim pritiskom, dvostruko smanjuje rizik od katarakte, dobar je protiv virusnih infekcija, zbog visokog procenta kalcijuma izuzetno je dobar za zdravlje kostiju a i pored kuvanja na kraju sadrži i dalje dosta vitamina C koji sprečava delovanje slobodnih radikala koji utiču na pojavu različitih oblika tumora, pomaže bržem zarastanju rana i očuvanju pluća. Kelj snižava holesterol u krvi, potpomaže varenju, smanjuje opstipaciju i snižava količinu šećera u krvi, podiže imunitet.

Važno za Kelj !!! Treba da ga izbegavaju osobe sa bolesnim bubrezima i osobe sa poremećajem rada štitne žlezde, sve zbog Goitrogena koji se kuvanjem uništava ali ipak ga ostaje u odredjenoj količini koja predstavlja problem gore navedenim osobama. Preveliko unošenje kelja stvara Hipotireozu stanje kada štitnjača ne proizvodi dovoljno hormona iste.

Ana food-150

Kolač sa jabukama i cimetom

Torta Coca-Cola