Zaljubljeni slabo razlikuju ukuse

Slatko, slano, gorko ili ljuto? Sveže zaljubljeni te ukuse teže primećuju nego parovi koji su dugo u vezi ili samci. Krivci za to stanje su hormoni, tvrde naučnici u Bremerhafenu.

Kod tek zaljubljenih ljudi telo se nalazi u vanrednom stanju. Zato, ako se u obzir uzmu istraživanja nemačkih naučnika da zaljubljeni teže primećuju ukuse, nije naodmet ni izreka „zaljubljeni do ušiju“ – jer ništa oko sebe, čak ni slani ili slatki ukus jela ne primećuju tako lako kao drugi ljudi. Sveža zaljubljenost, naime, zaista utiče na ukus slanog, slatkog, ljutog i gorkog.

Krivci za to su, kao što to često biva kod zaljubljenih ljudi, hormoni, koji su uključeni u gotovo sve telesne funkcije. Oni na primer učestvuju i u funkcionisanju metabolizma, imunog sistema ili utiču na sklonost stresu. A oni su uključeni i u telesne funkcije kad je reč o – ljubavi.

Uloga hormona u percepciji ukusa…

„Hormoni igraju centralnu ulogu u ljudskom telu. Sve što osećamo je usloveljeno je hormonima“, objašnjava Karsten Harms iz istraživačko-naučnog tima Centra za tehnološki transfer (ttz) u Bremerhafenu. „Kada se nađemo u vanrednoj situaciji, kao što je to zaljubljenost, onda se tu aktiviraju različiti hormoni čiji je nivo povećan, i to povećanje može itekako da igra ulogu u primećivanju ukusa“.

Tu izmenjenu percepciju naučnici su proverili na 46 osoba. Pored tek zaljubljenih su, kao kontrolne grupe u istraživanju, učestvovali i samci, kao i osobe koje su već duže vreme u vezi. Pre početka istraživanja, u odabiru osoba naučnicima je pomogao jedan psihološki test (Passionate Love Scale test) koji su 1986. godine napravile Elen Hetfild i Suzan Spenser. U upitniku je trebalo navesti, na primer, koliko ispitanici često misle na svog partnera ili koliko im on ili ona nedostaje. Nakon testa zavedeni su u grupu tek zaljubljenih ili u neku od kontrolnih grupa.

Tokom testa svi ispitanici morali su da probaju i pomirišu, i ostave nakon toga uzorak pljuvačke. Kako bi pritom mogli da utvrde promene u telu, naučnici su za takozvane biomarkere uzeli hormone oksitocin i testosteron.

Status veze utiče na hormon ljubavi…

Rezultati testa pokazali su da je nivo oksitocina zaista uticao na granicu osetljivosti sveže zaljubljenih osoba kad je u pitanju ukus. Zaista interesantan rezultat, smatra Harms, jer je time dokazano da je tek zaljubljenim ljudima potrebno na primer slanije ili slađe jelo kako bi primetili njegov ukus. Sa druge strane, parovima koji su duže u vezi, bilo je lakše da uoče takve nijanse.

Oksitocin je inače poznat i kao hormon ljubavi jer se povezuje s ljubavnim osećanjima. Kod žena se nivo toga hormona povećava, na primer, nakon rađanja deteta ili kod dojenja. Ali i status veze utiče na taj hormon, kako su dokazali rezultati studije, jer i kod muškaraca i žena koji su duže u vezi utvrđen je veći nivo oksitocina u pljuvački nego kod grupe samaca.

Zanimljivo je i da se nivo testosterona, koji je inače u svojoj koncentraciji i delovanju veoma različiti kod muškaraca i žena, izjednačio kod zaljubljenih: kod žena se povećao nivo testosterona, kod muškaraca je opao. Još niži nivo testosterona, nego kod sveže zaljubljenih, utvrđen je kod muškaraca koji su se u tom trenutku nalazili duže u vezi. To je znak za mirniju i ujednačeniju životnu situaciju, smatraju naučnici.

Koktel hormona…

Hormonalne nestabilnosti deluju međutim ne samo na čulo ukusa kod sveže zaljubljenih ljudi, objašnjava profesor Harms i dodaje da bi rezultati istraživanja mogli da budu relevantni i za druge „vanredne situacije“ kada se pojačano luči adrenalin, kod onih koji upražnjavaju ekstremne sportove ili kod ljudi koji su pod velikih stresom. Granica osetljivosti slanog bi, na primer, mogla da bude i upozorenje za specifične potrebe tela.

„Trebalo bi raditi sa više biomarkera“, smatra Harms, „zato što se hormonalna situacija u takvim ekstremnim situacijama ne svodi samo na dva hormona, nego je reč o čitavom koktelu hormona.“ Ta studija je zato, kako naglašava taj naučnik, tek početak. S više hormona i više različitih vrsta ukusa, moglo bi se doći do saznanja ima li telo u takvim vanrednim situacijama kao što je ljubav, potrebu za nekim drugim namirnicama, dodaje Harms i ističe da bi takvo istraživanje bilo interesantno za prehrambenu industriju, kako bi mogla da se usmeri na takve specijalne ukuse.

-izvor: DW.de / foto: plusquotes.com

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Pin on PinterestShare on StumbleUponShare on LinkedInPrint this page