Naša hrana, istine i legende

Da li je kafa dobra ili loša za vas? Da li je margarin zdraviji od maslaca? Ono što danas važi kao zdravo, već sutra može da se proglasi štetnim, i obrnuto. Dojče vele za vas ispituje neke mitove o životnim namirnicama.

Prema najnovijim naučnim saznanjima, brojne namirnice koje često jedemo je bolje izbegavati. A tu su i one koje medicinari danas slave kao čudotvorna sredstva protiv raznih bolesti. Doduše, te kategorije se često menjaju.

Volite li kolače sa cimetom?

Cimet je nezdrav! Jedan od njegovih sastojaka, kumarin, u visokim koncentracijama može da izazove oštećenja jetre i bubrega.

Crni otrov ili čarobni napitak?

„Kafa izaziva rak“, „Kava je loša za živce“, „Mnogo kafe nije dobro za metabolizam“ – ukratko, kafu odavno prati uverenje da je loša po zdravlje. Ipak, danas znamo da kafa ne zaslužuje takvu reputaciju. Veruje se da čak može da spreči neke vrste raka.

In vino veritas?

Alkohol je definitivno nezdrav, ali crno vino sadrži mnoge sastojke koji su veoma blagotvorni, na primer resveratrol, prirodni antioksidans kome se pripisuje pozitivno dejstvo na sistem za cirkulaciju, jačanje imuniteta, čak i usporavanje starenja. Šta sad? Da li je bolje piti vino ili ga izbegavati? Naučne studije preporučuju jednu čašu crnog vina dnevno. Tolika količina je – čini se – korisna, ili barem nije štetna. Ali samo jedna! Dakle, to ne može biti izgovor za opijanje.

Maslac ili margarin?

Medicinski stručnjaci su pre dosta godina počeli da savetuju da umesto maslaca koristimo margarin jer on sadrži daleko manje zasićenih masti nego maslac. Drugi pak upozoravaju da je margarin nezdrav, jer je u pitanju neprirodan proizvod pun hemije, „bućkuriš“ nastao u laboratorijama prehrambene industrije. I u jednom i u drugom ima istine.

Prirodni neprijatelj?

Ako neko umre od infarkta, zna se šta je dežurni osumnjičeni – holesterol. Na kraju krajeva, on je taj koji blokira krvne sudove. Jaja, sir i crveno meso pogrdno se nazivaju „holesterolskim bombama.“ Ali ljudskom telu je potreban holestorol i naš organizam ga i sam prozvodi. Osim toga, danas većina ljudi zna da postoji „dobar“ i „loš“ holesterol, pa je taj nekadašnji „zlikovac“ manje-više povratio dobar glas.

Otrov u supi iz kesice?

Glutamat – samo to ne! Taj pojačivač ukusa smatra se opasnim ne samo zato što ga prehrambena industrija koristi da „našminka“ nekvalitetne proizvode, već i zato što, po nekim informacijama, može da izazove „sindrom kineskog restorana“. Navodno se radi o oboljenju čiji simptomi su znojenje, drhtanje i utrnulost. Doduše, postojanje takvog simptoma još uvek nije dokazala ni jedna kontrolisana naučna studija.

Mit iz zamrzivača?

Mnogo ljudi i dan-danas izbegavaju zamrznuto povrće. Razlog je pretpostavka da ono ima manje vitamina nego sveže povrće. Istina je sasvim drugačija – zamrznuto povrće ima daleko više hranjivih i zdravih materija, pod uslovom da se pravilno zamrzne odmah nakon branja.

U ribi je spas?

Donedavno se verovalo da omega-3-masne kiseline mogu da zaštite ljude od gotovo svih bolesti: raka, oboljenja srca i bolesti povezanih sa cirkulacijom, čak i od poremećaja koncentracije i depresije. Medicinski stručnjaci su nam savetovali da svaki dan gutamo po jednu kapsulu s tim čudesnim eliksirom. Sada znamo da su ove zasićene masne kiseline važne za neke funkcije metabolizma, ali da nisu nikakva čudotvorna sredstva.

Preterivanje za zdravljem?

Vitamini su nam nužni za život. Pre svega nam je potreban vitamin C koji nas brani od prehlada i virusa. Ali studije nisu uspele da dokažu da su vitaminske kapsule korisne, čak su se pojavile i informacije da one mogu da naškode organizmu. Tako se barem danas misli. Šta će biti sutra, veliko je pitanje….

Što više piješ, to ćeš biti zdraviji?

Žeđ je prirodni mehanizam koji nas obaveštava o nedostatku vode. A onda se neko dosetio da to možda i nije dovoljno i da vodu valja piti čak i pre nego što ožednimo. Takvi stručnjaci su nam preporučivali najmanje tri litre tečnosti dnevno. Ova teorija možda vuče korene iz spoznaje da mnogi ljudi u starosti izgube osećaj žeđi. Međutim, kod većine ljudi on još uvek funkcioniše veoma dobro.

„Prirodno“ znači uvek bolje?

Kada je u našoj hrani previše hemikalija, onda su organski uzgajani proizvodi prava alternativa, jer ne sadrže pesticide i veštačke dodatke. Ili ih, makar, ima manje. Ali studije pokazuju da organske ili ekološki uzgajane namirnice ne moraju da budu bogatije zdravim sastojcima ili bolje za naše zdravlje. Sigurno je samo da su skuplje.

Recept za zdravlje – umerenost

Uprkos mnoštvu mitova i predrasuda, ishrana i način života igraju veliku ulogu u održavanju dobrog zdravstvenog stanja. Statistike jasno pokazuju da su pušenje, alkohol, gojaznost i manjak kretanja najveći neprijatelji zdravlja. Sigurno nije dobro svaki dan jesti pržene krompiriće iz restorana brze hrane. Istovremeno, članke koji satanizuju određene namirnice dok druge dižu u nebesa treba uvek uzimati s rezervom. I ne preterivati – ni u čemu.

Izvor:DW.de

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Pin on PinterestShare on StumbleUponShare on LinkedInPrint this page